Возач ГСП-а у улози саобраћајца
„Какав цар! Види шта човек ’ладно ради! Уместо да седи у бусу, он регулише саобраћај, свака част! Ја то по овом времену сигурно не бих!”, била је реакција једног од возача у уторак ујутру у Батајници. Његову, али и пажњу других возача и житеља овог земунског насеља у овонедељном снежном дану привукао је возач ГСП-а коме се покварио аутобус недалеко од стајалишта „Максим Бранковић”.
Возач, по вејавици и изузетно хладном јутру, уместо да остане аутобусу 706 којим је управљао и да се у њему греје и сачека да дођу мајстори и поправе возило, решио је да не седи скрштених руку. Навукао је јакну и прслук, изашао из аутобуса и почео да регулише саобраћај како би на саобраћајници, која баш није захвална за мимоилажење возила, спречио да се створи саобраћајни чеп.
– Има ли икакве шансе да откријете о ком возачу се ради? Ја сам журила на посао, па нисам најбоље видела како изгледа и који је тачно аутобус. Али сигурно је ГСП и то се десило мало пре осам. Штета да се не открије јер није баш пуно возача који би тако поступили. Поготову по таквој хладноћи – замолила је нашу редакцију читатељка Гоца Тврдишић.
После краће потраге и помоћи надлежних у ГСП-у, утврдили смо да се возач кога су житељи Батајнице и други возачи назвали царем, ликом и херојем, зове Василије Ђерић и има 31 годину. Овај младић у ГСП-у ради тек непуних месец дана и, разуме се, ово му је било прво такво искуство.
– Желео сам само да, колико је у мојој моћи, помогнем другима да несметано наставе својим путем, да због квара аутобуса њима не буду поремећени планови. Ништа више. Био је шпиц. Видео сам да се ствара колона и да ће се направити још већа ако се нешто не предузме одмах. Из супротног правца ишла су четири аутомобила, а у другој траци била су три аутобуса и гомила аутомобила. Ваљда је било битније да они имају предност, него она четири аутомобила. Уосталом, крећем од себе. Волео бих да ми неко помогне ако се нађем у невољи. Тиме сам се водио и тог јутра – прича за наш лист Ђерић додајући да у међувремену није дошла полиција јер, како истиче, није било проблема и све је на терену ишло како треба. Ни у једном трену није било чепова.
Све је трајало око два-три сата, а Василије је саобраћај преусмеравао више од сат времена.
– Био сам на саобраћајници док је била највећа гужва. Регулисао сам све док један возач није отказао послушност. Када је он урадио по своме, а не како сам ја сугерисао, видео сам да може да буде проблема, па сам се вратио у аутобус. Сачекао сам можда још сат док су дошли мајстори и поправили квар. Аутобус је морао да се сређује на лицу места. Не знам шта се тачно десило, али нешто је мајстор ресетовао на компјутеру како би се возило поново покренуло – наводи Ђерић.
Када би се овако нешто поновило, истиче, без двоумљења би опет поступио исто.
– Наравно да бих поново тако урадио. Ако је нешто у мојој моћи и ако мислим да знам, урадићу све што треба да други не би били у проблему. Али, ако нешто не могу да решим, сачекаћу помоћ – наглашава Василије.
Младом возачу посао у највећем јавном превознику иначе није прво одговорно радно место. Пре овог посла радио је као возач камиона са опасним материјама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
