„Косовски случај” утиче на друге

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. априла – Спољнополитички живот САД је постао додатно компликован и због Космета. Та чињеница управо је потврђена и у једном наступу званичника Вашингтона, чији је врхови и даље јавно поричу.

Признао ју је Метју Бриза, заменик помоћника за европске и евроазијске послове шефице дипломатије Кондолизе Рајс. „Премијерни” исказ дао је у четвртак, сазнало се, приликом сведочења у Комисији Сједињених Држава за безбедност и сарадњу у Европи, познатој као Хелсиншка комисија, на „преслишавању” о теми – „Јерменија после избора”. „Косовски случај је јединствен и неће утицати на друге ситуације у свету”, службени је став Вашингтона, али је оспорен сведочењем тог високог повереника, предводника овдашњих активности за решавање конфликтних ситуација у подручју Кавказа. Помињући кризу око Нагорно Карабаха, области Азербејџана којом фактички владају мањински Јермени, рекао је, уз остало, да тамо посредници, међу којима је и он, настоје да се постигне „компромис између легалног принципа територијалног интегритета држава и политичког принципа самоопредељења народа… који су садржани у Хелсиншком завршном акту”.

Уследило је прецизирајуће поређење: „У том светлу смо размишљали о Косову, али наши доносиоци коначне одлуке су, без обзира на то, одлучили да наставе са Косовом онако како су урадили, знајући да ће то да нам створи тешкоће у случају Нагорно Карабаха, а такође и у сукобима и у Абхазији и у Јужној Осетији, у Грузији”. Додао је: „Живот је постао компликованији због исхода на Косову”… 

Његове речи, врло оригиналне за вашингтонске службене обичаје, сугеришу да су „доносиоци коначне одлуке” (Бела кућа и Стејт департмент) знали да ће њихов приступ „косовском случају” – признавање приштинске декларације о независности – утицати на друге ситуације (којих је знатно више од побројаних) иако су све, па и Савет безбедности УН, убеђивали у супротно. Потврђује се, тако, и да Вашингтоном још циркулишу различите оцене о дејствима потеза почињених према јужној покрајини Србије.

Само два дана пре Бризиног сведочења у Хелсиншкој комисији, владајућа струја се огласила посредством америчког амбасадора у УН Залмаја Халилзада кад је изразио вашингтонску „дубоку забринутост због извештаја из Москве да Русија планира да успостави полуслужбене представничке мисије у Абхазији и Јужној Осетији, без сагласности грузијске владе”. Новинари су га упитали да ли су догађаји тамо, тежње за отцепљењем поменутих области Грузије, „природни наставак косовске независности”? Халилзад је одговорио – понављањем тезе да је „Косово јединствен случај који неће произвести последице у другим крајевима”.

Ништа на овом свету није истоветно, али је међузависност већа него икад у историји, подсећају свеколики, па и овдашњи, хроничари глобализма. Међусобни утицаји су чак толики, како је фигуративно рекао један од њих, да се и „титрај лептирових крила на Пацифику осети чак на Атлантику”…

Истрајавање америчких „одлучилаца” на тврдњи како ће Косово бити изузетак од правила „заразности”, засновано је на уверењу да су сви „случајеви” толико различити да само Америка може да их стратешки повеже. Такву претензију су, на пример, остварили у Ираку, али на обрнут начин од пропагираног. Говорили су да ће тамошњим ратом модернизовати не само нападнуту земљу него и цео регион, да би се њихове претпоставке испоставиле погрешне јер се проширио кошмар.

Време изузимања од општих и правила реалности, убрзано пролази, констатују познаваоци. Изузеци ће опстати, наравно, али да би потврђивали правила, међу којима је општа повезаност, чији су домети знатно већи од „копчи” између Балкана и подручја Кавказа.