Лакрдија од приче

У ок­то­бру 1989. раз­го­ва­рао сам у Мо­скви са ко­ман­дан­том хе­миј­ских је­ди­ни­ца со­вјет­ске ар­ми­је, ге­не­рал-пот­пу­ков­ни­ком Ста­ни­сла­вом В. Пе­тро­вом. Ге­не­рал Пе­тров, ина­че ро­ђен 1939. у Гор­ком на Вол­ги, је на­кон де­сет раз­ре­да сред­ње шко­ле за­вр­шио вој­но-хе­миј­ско учи­ли­ште у Са­ра­то­ву, а го­ди­не 1971. за­вр­ша­ва и ака­де­ми­ју хе­миј­ских тру­па „Мар­шал Ти­мо­шен­ко”.

Го­ди­не 1980. Пе­тров је за­вр­шио и ге­не­рал­штаб­ну ака­де­ми­ју „Кли­мент Во­ро­ши­лов”. Ве­ли­ки ин­тер­вју са ко­ман­дан­том со­вјет­ских хе­миј­ских сна­га об­ја­вио сам у за­гре­бачком „Да­на­су” 3. октобра 1989. го­ди­не, а по­вод је би­ла зва­нич­на од­лу­ка Мо­скве да јед­но­стра­но поч­не с уни­шта­ва­њем свих за­ли­ха хе­миј­ског оруж­ја, без об­зи­ра на то хо­ће ли и дру­ге зе­мље сле­ди­ти тај при­мер.

На­и­ме, тре­ба се при­се­ти­ти из­ја­ве ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ЦК КПСС Ми­ха­и­ла Гор­ба­чо­ва ко­ји је још 15. ја­ну­а­ра 1986. ре­као ка­ко Со­вјет­ски Са­вез сма­тра ре­ал­ним да се све за­ли­хе хе­миј­ског оруж­ја у све­ту уни­ште до кра­ја 20. ве­ка.  Од те из­ја­ве Гор­ба­чо­ва кре­ну­ле су по­ли­тич­ке ини­ци­ја­ти­ве Мо­скве да се та иде­ја и оства­ри, али од­го­во­ра са За­па­да ско­ро да и ни­је би­ло. У то вре­ме Аме­ри­кан­ци су у Ала­ба­ми про­из­во­ди­ли нер­вне бој­не отро­ве, ко­је су за­тим уса­вр­ша­ва­ли у Ко­ло­ра­ду.

Ар­се­на­ли у Ед­гер­ву­ду би­ли су цен­тар за ис­тра­жи­ва­ња бој­них отро­ва са 5000 за­по­сле­них струч­ња­ка. Ар­се­нал „Пајн Блаф” у Ар­ка­зан­су имао је ка­па­цитет про­из­вод­ње од 4000 то­на бој­них отро­ва го­ди­шње са око 2000 запослених. У Ден­ве­ру у Ко­ло­ра­ду про­из­во­дио се бој­ни отров „са­рин”, фа­бри­ка у Њу­пор­ту, Ин­диј­а­на, ра­ди­ла је бој­не отро­ве ве-икс, док се на по­ли­го­ну Да­гве­ја, Утах, ис­пи­ти­ва­њем бој­них отро­ва ба­ви­ло око 2000 струч­ња­ка.

Би­нар­ни про­грам бој­них отро­ва Аме­ри­кан­ци су по­че­ли још 1962. го­ди­не с раз­во­јем би­нар­не ави­он­ске хе­миј­ске бом­бе да би ка­сни­је и так­тич­ке ра­ке­те ти­па „сар­џент” опре­ми­ли бо­је­вим гла­ва­ма са би­нар­ним отро­вом. У аме­рич­кој вој­ној шко­ли за хе­миј­ско ра­то­ва­ње у Форт Ме­кле­ла­ну у Ала­ба­ми они шко­лу­ју офи­ци­ре хе­миј­ске стру­ке. Аме­ри­кан­ци фор­си­ра­ју би­нар­не бој­не отро­ве, јер су лак­ши за чу­ва­ње и скла­ди­ште­ње, њи­хо­ва про­из­вод­ња ни­је за­бра­ње­на по­сто­је­ћим ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма, бу­ду­ћи да се они са­сто­је од ком­по­нен­ти ко­је са­ме по се­би ни­су отров­не, а би­нар­ни отров на­ста­је тек ка­да се те ком­по­нен­те спо­је.

Сва­ка  зе­мља ко­ја има фар­ма­це­ут­ску, или хе­миј­ску ин­ду­стри­ју, про­из­вод­њу ђу­бри­ва и пе­сти­ци­да, мо­же вр­ло ла­ко да на­пра­ви и би­нар­не бој­не отро­ве. За про­из­вод­њу ви­ше ни­су по­треб­ни ве­ли­ки по­го­ни и објек­ти, све се то да­нас мо­же на­пра­ви­ти и у ма­лим ла­бо­ра­то­ри­ја­ма.  

Наш новинар са генералом Станиславом Петровом у Москви 1989. године (Фото лична архива)

По ре­чи­ма ге­не­ра­ла Пе­тро­ва го­ди­не 1989. за­ли­хе со­вјет­ског хе­миј­ског оруж­ја из­но­си­ле су око 50.000 то­на, тај по­да­так Мо­сква је зва­нич­но са­оп­шти­ла, баш као и од­лу­ку да пре­ста­је са про­из­вод­њом хе­миј­ског оруж­ја и да по­чи­ње ње­го­во уни­шта­ва­ње. САД ни­су пре­ста­ле са про­из­вод­њом бој­них отро­ва, по­сто­је­ће за­ли­хе би­ле су им око 45.000 то­на, али су по­ве­ћа­ва­не про­из­вод­њом упра­во би­нар­них бој­них отро­ва.

Со­вје­ти су та­да у ме­сту Ча­па­јев из­гра­ди­ли ве­ли­ки обје­кат за уни­шта­ва­ње хе­миј­ског оруж­ја, а да би се За­пад у све то уве­рио, Мо­сква је још 1987. го­ди­не у Ши­ха­ни­ју пред за­пад­ним ди­пло­ма­та­ма и но­ви­на­ри­ма де­мон­стри­ра­ла уни­шта­ва­ње та­да нај­мо­дер­ни­јег хе­миј­ског оруж­ја ко­је је би­ло у опе­ра­тив­ној упо­тре­би со­вјет­ске ар­ми­је. Со­вјет­ски Са­вез ни­ка­да ни­је имао хе­миј­ско оруж­је ван гра­ни­ца СССР-а, ни у опе­ра­тив­ним је­ди­ни­ца­ма, ни у скла­ди­шти­ма. Со­вје­ти ни­су ко­ри­сти­ли хе­миј­ско оруж­је ни у ра­ту у Ав­га­ни­ста­ну. 

Упо­тре­ба хе­миј­ског оруж­ја за­бра­ње­на је Ха­шким кон­вен­ци­ја­ма из 1898. и 1907. те Ва­шинг­тон­ским и Же­нев­ским про­то­ко­лом, али то ни­су при­хва­ти­ле све зе­мље. Осим то­га, ефи­ка­сност и де­ло­твор­ност тих спо­ра­зу­ма, па и Па­ри­ске де­кла­ра­ци­је о хе­миј­ском оруж­ју из ја­ну­а­ра 1989. ко­ју је пот­пи­са­ло 149 др­жа­ва, ума­њу­ју не­ке не­пре­ци­зне фор­му­ла­ци­је, као и по­ја­ва не­ких но­вих спе­ци­фич­них хе­миј­ских бор­бе­них сред­ста­ва. Же­нев­ски про­то­кол о хе­миј­ском оруж­ју из 1925. осна­жен је у Па­ри­зу 1989. али то је би­ло лак­ше фор­му­ли­са­ти на па­пи­ру не­го спро­ве­сти у прак­си. По­што је хе­миј­ско оруж­је, због јеф­ти­не про­из­вод­ње а стра­вич­ног учин­ка, за­пра­во, атом­ска бом­ба си­ро­ма­шних  др­жа­ва.

У по­след­њих 30 го­ди­на ка­да год се не­ка др­жа­ва на­шла на ме­ти са­та­ни­за­ци­је, она је би­ла оп­ту­же­на за про­из­вод­њу, или упо­тре­бу бој­них отро­ва. Ни­шта ви­ше не до­при­но­си ло­шем ими­џу не­ке зе­мље не­го ка­да се она по­ве­зу­је са бој­ним отро­ви­ма. Се­ти­мо се др­жав­ног се­кре­та­ра САД Ко­ли­на Па­у­е­ла, ко­ји је у Са­ве­ту без­бед­но­сти УН ма­хао оном бо­чи­цом са на­вод­ним ирач­ким бој­ним отро­вом.

Пи­сао сам та­да у „По­ли­ти­ци” да је то нео­збиљ­но од др­жав­ног се­кре­та­ра САД и бив­шег ге­не­ра­ла Па­у­е­ла. Исти­на, Ирак је не­ка­да имао бој­не отро­ве, али их је уни­штио по­сле 1991. ни­је их имао 2003. го­ди­не ка­да је дру­ги пут на­пад­нут упра­во због то­га. Ко­лин Па­у­ел је ка­сни­је у ме­мо­а­ри­ма при­знао да је ла­гао. Ира­ча­не је то ко­шта­ло 500.000 мр­твих.

Ро­берт Мак­на­ма­ра је у ме­мо­а­ри­ма при­знао да је Тон­кин­шки ин­ци­дент из­ми­шље­на при­ча да би Аме­ри­ка  ушла у рат про­тив Се­вер­ног Ви­јет­на­ма. Ре­зул­тат: два ми­ли­о­на по­ги­ну­лих Ви­јет­на­ма­ца и 55.000 по­ги­ну­лих Аме­ри­ка­на­ца.

Атен­тат на бив­шег аген­та Сер­ге­ја Скри­па­ља је опе­ра­ци­ја „Под ла­жном за­ста­вом”. Ко­ја то оба­ве­штај­на слу­жба у 21. ве­ку вр­ши атен­тат са бој­ним отро­вом ко­ји оста­вља тра­го­ве? И за­што би по­сле то­ли­ко го­ди­на Мо­сква ишла на ели­ми­на­ци­ју по­тро­ше­ног аген­та. Да ни­је Скри­паљ мо­жда био по­ли­тич­ки про­тив­кан­ди­дат Пу­ти­ну на из­бо­ри­ма? Из ди­ја­спо­ре у Бри­та­ни­ји? Онај ко је на­вод­но при­шао клу­пи у пар­ку Сол­збе­ри­ја, клу­пи где су на­вод­но се­де­ли Скри­паљ и ње­го­ва ћер­ка, тај да би их отро­вао мо­рао је да има за­штит­ну ма­ску, гу­ме­но оде­ло и ру­ка­ви­це. Мо­жда је та­ко об­у­чен иза­шао из так­си­ја, или ауто­бу­са и про­ше­тао гра­дом? Ка­ква ла­кр­ди­ја од сце­на­ри­ја...