Смедерево ће дисати на алге

Први фото-биореактори би требало да буду постављени у Смедереву – надлежни у тој локалној самоуправи су већ предложили неколико локација за „урбана плућа”. Тако би се овај град, осим по грожђу, гвожђу и највећој равничарској тврђави у Европи, прочуо и по у свету јединственом „погону” за производњу кисеоника из микроалги.

Ово апсолутно иновативно решење најновији је сегмент научне вертикале, која је у овој установи скицирана шездесетих година прошлог века. Било је то време разбијања тесних калупа дотадашњег света, не само у политици, филозофији и уметности. Тако је било и у науци. Захваљујући људима с визијом, ни на почетак те приче нисмо задоцнили. Те превратничке декаде, група професора Београдског универзитета окупила се око идеје која је и у светским размерама била авангардна. Њихов наум је био да се оформи наставно-научна јединица за истраживачки рад и постдипломске студије у дисциплинама које су синтеза или гранично подручје између медицинских, биолошких, хемијских, физичких, математичких и техничких наука. На иницијативу др Љубише Ракића, др Радослава Анђуса, др Момчила Ристића и др Драгутина Дражића, на БУ је 1970. основан Центар за мултидисциплинарне студије. Захваљујући наставном и менторском раду утемељивача, ту су деценијама стасавали научници од којих су многи стекли светску репутацију.

Од 2007. године, центар мења име у Институт за мултидисциплинарна истраживања (ИМСИ). Тренутно имају 95 истраживача, од којих су 74 доктори наука, а 19 докторанди. Реализују 24 пројекта (у седам су руководиоци), а осим са сродним институтима и факултетима у земљи, сарађују и с научним установама у Словенији, Хрватској, Италији и Француској. Организационо, ИМСИ чине три повезана департмана: Одсек за природне ресурсе и животну средину, Одсек за науку о живим системима и Одсек за науку о материјалима.

„Окупљамо истраживаче из чак 13 научних дисциплина, наша снага је управо у синергији научног кадра из различитих области и у примени широког опсега метода и експерименталних техника”, каже др Соња Вељовић Ивановић, директорка института. Како истиче, мултидисциплинарни приступ пружа најефикасније одговоре на фундаменталне и практичне изазове које постављају савремена наука и привреда.

Нажалост, један од битних предуслова синергије до данас није испуњен: институт је разуђен на пет адреса, а садашња влада се преко актуелних министарстава труди да пронађе кров под којим би се свили сви истраживачи ИМСИ-ја. Познато је да заједнички научни рад и непосредан контакт „распирује” идеје. А добре идеје рађају нове идеје, што нас враћа на почетак приче – у свет микроалги. Замисао о „урбаним плућима” настала је током разраде пројекта који ће наредне три године бити реализован у ИМСИ-ју. Осмочлани тим предвођен др Иваном Спасојевићем и ојачан колегама с Универзитета у Манчестеру и Универзитета Бејлор (САД) радиће на развоју микроалги од којих се може производити биодизел. Да је реч о истраживању од стратешког значаја, које може променити данашњи светски енергетски поредак, говори податак да пројекат са 400.000 евра финансира НАТО, кроз програм Наука за мир и безбедност.

Како објашњава др Спасојевић, идеја је да се микроалге изложе стресу ниског интензитета (УВ зрачење, висока или ниска температура) да би се изазвао феномен познат као хормезис. То значи да ће алге зарад преживљавања врсте почети да стварају веће залихе масти, што их чини пожељном сировином за биодизел. Наши научници верују да ће дејством ниског стреса за 20 одсто повећати проценат масти микроалги, чиме би добијање биодизела на овај начин постало исплативо и по цени конкурентно нафтним дериватима.