Сремски Карловци као српски Хајделберг
Оно што је за Немце Хајделберг, за Французе Сорбона, зa Мађарe Печуј, то би за Србију могли да буду Сремски Карловци, најављује за „Политику” Младен Шарчевић, министар просвете. Он додаје да је већ започео преговоре како би се од овог војвођанског места направио српски академски центар. Уколико се оствари његова визија, варош надомак Новог Сада постаће универзитетски град, првенствено намењен странцима који желе да студирају у Србији. Студентски кварт би се простирао на отприлике 10.000 квадратних метара, а светски углед би стицао богатом понудом студијских програма на енглеском језику.
Како незванично сазнајемо, већи део земљишта и објеката који би се нашли у универзитетском граду припадају Српској православној цркви (СПЦ), па и није чудо што је министар просвете пре неки дан био у посети код владике сремског Василија и, како каже, с њим поразговарао о овим плановима.
Младен Шарчевић (Фото Ж. Јовановић)
Министар има у виду да су многи европски универзитети, или њихови делови, измештени управо на такве локације какви су код нас Сремски Карловци. За пример узима Мађаре, који су ову идеју спровели у Печују.
– Додуше, они су у тај град уложили чак 75 милиона евра. Али су зато ове године дуплирали број тамошњих студената, без обзира на чињеницу да година студирања медицине у Печују кошта 15.000 евра. Остварењем ове идеје Србија добија мали универзитетски град, у коме би да на једном месту показала оно што је најквалитетније и највредније у нашем образовању – наглашава Шарчевић и додаје да интересовање студената из земаља које се традиционално занимају за академско образовање у Србији не јењава.
То су, наводи Шарчевић, пре свега државе северне Африке и Блиског истока, али и Грчка и Кина, с којом се склапа све више образовних билатералних договора. Он додаје да ће покушати да привуку и студенте из Русије, уз напомену да су ово земље чији су се студенти некада радо школовали код нас. Министарство је зато недавно и покренуло иницијативу „Студирај у Србији” и формирало радну групу која тренутно прави концепт којим ће привући иностране академце на овдашње акредитоване студијске програме на енглеском језику. На првом састанку договорена је израда каталога тих студијских програма, која се приводи крају и ускоро ће се делити на сајмовима образовања, у страним амбасадама и приликом посета страних делегација.
– Министарство просвете ради пројекат интернационализације високог образовања. Интересовању за студије у нашој земљи доприноси позиција Универзитета у Београду на Шангајској листи, али и рангирање универзитета у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Србија у свету има веома препознатљиву улогу у електротехници, роботици, медицини и пољопривреди. То треба искористити. Не мислим само новчано, иако је зарада коју ће донети страни студенти један од мотива стварања универзитетског центра у Сремским Карловцима, много је важнији углед који држава стиче тиме што промовише квалитетно образовање – наглашава Шарчевић и наводи разлоге зашто ће баш Сремски Карловци понети титулу „српске Сорбоне”.
За то је најпре био пресудан њихов изузетан географски положај на падинама Фрушке горе, у близини Новог Сада, главног града, Дунава и брзе пруге Београд–Будимпешта, што га чини саобраћајно приступачним.
– Многи важни историјски догађаји почињали су с тог места, од Карловачког мира па надаље. Тај градић је на једној локацији објединио непроцењиву библиотеку каква је она у најстаријој гимназији у земљи, Патријаршијски двор, зграду некадашње православне банке, Стефанеум, али и многе друге некада битне објекте. О туристичком потенцијалу је непотребно говорити јер Карловце годишње посети између 150.000 и 200.000 туриста – истиче министар Шарчевић.
Владика сремски Василије: Богом дано место за академце
Владика сремски Василије каже да ова прича није од јуче и да сви Карловчани очекују од државе, али и цркве, да од њиховог места створе благоугодан универзитетски градић, који би он најпре упоредио с енглеским Оксфордом. Према његовим речима, Сремски Карловци су „Богом дано место за то” јер се у њима догодило „много историјских збитија”. У њих убраја проглашење Карловачке митрополије 1713. године и Српске Војводине 1848, као и уједињење СПЦ и успостављање Српске патријаршије 1920. А знамење божје је, каже, чак и то што је баш у Патријаршијском двору редитељ Пуриша Ђорђевић снимао филм „Хемингвеј”.
– Потребно је много рада за остварење те идеје и ако већ једном не почнемо нешто да осмишљавамо, нема ништа од тога. Сремски Карловци су центар духовног, културног и националног бића читаве Војводине, српска Месопотамија, угнеждена између две реке. Не би било згорег да то убаво место пуно историје, духовности, културе и знаменитости, настало између два велеграда, буде академски центар који би одисао и религиозном харизмом јер у залеђу има скупину од 22 фрушкогорска манастира. Само, не могу здања која су у имовини цркве тек тако да постану део универзитетског града, према принципу: сели министар Шарчевић и владика Василије и договорили се. Морамо о томе да разговарамо са Светим архијерејским синодом и његовом светошћу патријархом Иринејом, да он то благослови – истиче владика сремски и додаје да је неопходан детаљан договор црквених и државних власти о развоју школства у Сремским Карловцима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
