Значајан опус Станке Тодоровић

Станка Тодоровић (1946–2018), графичарка и сликарка није више међу нама. Преминула је прошлог петка у Београду, а иза себе је радећи посвећено пуне четири деценије оставила богат опус. О томе шта је све остварила сведочила је и њена ретроспектива, под називом „Светлост и светост”, одржана крајем прошлог лета у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, када је констатовано да је са својих 120 дела том приликом улепшала овај трошни простор. Тада су нас кроз све фазе њеног стваралаштва водили цртежи, графике, линорези, слике и скулптуре.

Станка Тодоровић је у свет уметности закорачила као графичар, показала се као врсни цртач, а потом се појавила потреба за сликом и скулптуром. Основне и постдипломске студије завршила је пре више од четири деценије на ФЛУ, код професора Миодрага Рогића. Учествовала је на значајним међународним и домаћим изложбама, а њена дела су била награђивана.

– Читавог живота била сам слободни уметник, нисам предавала или се бавила додатним пословима, већ сам целу себе дала уметности. Била сам посвећеник. То је подразумевало живот на скромној, основној егзистенцији, али то ми није сметало – рекла је Станка Тодоровић у последњем интервјуу прошлог лета за „Политику”.

Објашњавајући свој поступак рада, истакла је да прво креће од мисаоног сегмента „а потом настане сублимација мојих утисака који се сведу на поруку. Имам доста таквих слика, оне су филозофски обележене и асоцијативне. Графика, слика и скулптура под истим називом „Хранитељка” је баш настала на основу мојих размишљања о човековој животној борби….”

Од каснијих циклуса уметница је издвајала „Популације”, за које је добила значајне награде и бавила се темом миграција. Цртала је тим поводом инсекте, а у ствари је мислила на људе. Потребу за сликом осетила је осамдесетих година прошлог века. Маштала је о томе да објави монографију која би сведочила о њеном делу и истицала да сликари нису власници надахнућа. Насликала је Белог анђела, Светог Саву, Студеницу, „Византијско златно” инспирисано фрескама, учествовала у хуманитарним акцијама за помоћ људима и манастирима на Косову.

Када смо је летос питали шта даље, кратко је одговорила:

– Настављам да радим, у сликарству године нису битне, а највише ме привлачи асоцијативно истраживање универзума.