Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гранате и ОПЕК поскупели нафту

На пучини Црвеног мора, источно од Јемена, непознати нападачи јуче су се чамцем приближили јапанском супертанкеру „Нипон Јусен”, и гранатом погодили брод капацитета 135.000 тона нафте. Прецизним хицем, диверзанти су на танкеру отворили велику рупу из које је покуљала нафта: готово истог тренутка на берзи у Њујорку, барел црног злата скочио је на незапамћених 117,40 америчких долара.

Оружани напад на јапански танкер на главној танкерској рути између Азије и Европе, у близини пролаза Баб ел Мандеб, и ново одбијање ОПЕК-а да повећа производњу нафте, међу најважнијима су од најмање 11 различитих чинилаца који ових дана подстичу историјски скок цене „црног злата”.

Диверзија у мочварној нафтоносној делти на југоистоку Нигерије, прошлог петка, отерала је цену нафте, први пут у историји, изнад 117долара за барел. Недалеко од терминалске луке Бони, на југоистоку Нигерије, сецесионистички покрет МЕНД подметнуо је  експлозив под „Шелов” нафтовод, и пробушио га. Велика количина нафте исцурила је на атлантску пучину Гвинејског залива. Дрски напад нагнао јекомпанију „Шел” да додатно смањи производњу у том делу света. Наиме, откако су на југоистоку осмог светског извозника нафте побуњеници 2006. године покренули нову серију напада на  постројења страних нафташа, инсталације „Ројал дач Шела” су једна од главних мета.МЕНД сматра да се странци неправедно богате на рачун нафтоносног региона који грца у беди.Председник Нигерије Умару Јар Адуа апеловао је јуче на побуњенике да „миру дају шансу и прихвате преговоре о развоју запостављеног региона”. Берзе су сумњичаве: МЕНДје јуче пласирао ново упозорење да следи „још много” бомбашких напада на инсталације страних нафташа, и да треба да размисле о останку на југоистоку Нигерије. Током викенда цена барела нафте пала је на око 112 долара након бољих резултата пословања водеће америчке Сити банке од очекиваних: берзе су процениле да успешније пословање Сити банке може значити да је најгоре поглавље хипотекарне кризе прошло, да може уследити опоравак привреде САД а самим тим и повећана тражња нафте, што би могло узроковати појевтињење...

Јучерашњи напад на јапански танкер и саопштења са Међународне конференције 60 министара енергетике у Риму, поништили су привремени оптимизам на берзама.

Ново одбијање ОПЕК-а да услиши молбу Запада и повећа производњу нафте (сада око 29 милиона барела), ипак је јуче пресудно утицало на скок цене нафте, процењује Ројтерс.

„Светско тржиште је добро снабдевено нафтом. Никакво повећање производње од стране ОПЕК-а не би утицало на цену барела зато што су главни разлози садашње цене посустајање америчке привреде и пад вредности валуте САД”, проценио је Шакиб Келил, председник ОПЕК-а на Конференцији о нафти у Риму. Водећи произвођачи нафте на Средњем истоку Саудијска Арабија и Иран истовремено су упозорили свет да не очекује скоро појевтињење нафте и издашније испоруке. Највећи светски извозник нафте Саудијска Арабија јеу Риму најавила да одлаже „до даљег” све планове о изградњи додатних производних капацитета.

„Одлука Саудијске Арабије да у догледно време не повећа производњу на 15 милиона барела – како су очекивали водећи купци, могла би додатно утицати на кретање цене нафте”, сматра лондонски „Фајненшел тајмс”. Претећа изјава иранског председника Махмуда Ахмадинежада да „нафта још није довољно скупа, јер Запад зарађује више безвредних долара од продаје нафте него што приходују земље произвођачи” на сајму у Техерану, потврдила је историјску промену у односима произвођача и купаца од прошлог „нафташког бума”.

„Седамдесетих година 20. века међународне нафташке компаније контролисале су 75 одсто светских резерви нафте и 80 одсто производње црног злата. Данас, водеће нафташке компаније контролишу шест одсто глобалних резерви нафте, 20 одсто резерви природног гаса, 24 одсто производње нафте и 35 одсто производње гаса. Преговарачке позиције су суштински измењене, у корист националних нафташких компанија држава са резервама црног злата”, упозорио је Паоло Скарони, извршни директор италијанске нафтне компаније „Ени” на нафташкој конференцији у Риму.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.