Црвени бискуп на челу Парагваја

Бивши бискуп Фернандо Луго, лидер Отаџбинског савеза за промене, тријумфовао је на председничким изборима у Парагвају чиме се ова земља, окована дуговечним десничарским стегама, придружује прогресивном латиноамеричком демократском таласу . У Асунсиону и другим градовима,   народ на улицама прославља победу која буди наду у суштинске промене . Фернандо Луго(57) преузима у августу председничку палицу од Никанора Дуартеа, који је признао пораз кандидаткиње Колорадо партије Бланке Овелар, али је обећао да ће учинити све да се странка што пре врати на власт. Његова конзервативна Колорадо партија („Црвена партија”) поставила је светски рекорд по дуговечности, јер држи власт још од 1947. године. До 1989. Парагвај је под диктаторском палицом Алфреда Стреснера пружао сигурно уточиште за многе нацистичке злочинце и терористе свих боја .

Познато је да је усташки терориста Миро Барешић који је 1971. у Стокхолму убио југословенског амбасадора Владимира Роловића, уживао гостопримство парагвајских власти и да је тамо остварио вртоглаву војну каријеру. Био је једно време шеф обезбеђења парагвајског амбасадора у Вашингтону, а касније главни безбедњак Алфреда Стреснера. Барешић се вратио у Хрватску 1991. где је погинуо на ратишту у сукобу са српским снагама, како се званично тврди.

Фернандо Луго припада групи прогресивних свештеника у склопу покрета Теологије ослобођења, која проповеда праведнију расподелу добара на земљи пре него што потлачени јадници доспеју до оноземаљског раја. Многе од латиноамеричких „црвених попова” Ватикан је екскомуницирао из своје хијерархије, али је Фернандо Луго сам вратио свештеничку одору када је 2006. кренуо у политичку борбу. У предизборној трци обећао је да ће бити на челу кабинета чије ће министре   бирати по поштењу а не по томе колико су склони корупцији. Иако је то директна алузија на функционере до сада владајуће Колорадо партије, Луго обећава да ће се у његовој влади наћи места за политичаре свих боја, без обзира на идеолошко опредељење. „Данас смо исписали ново поглавље у политичкој историји наше нације, рекао је Фернандо Луго, касно ноћас док су га одушевљене масе громогласно поздрављале. Латиноамерички медији истичу са задовољством да је и Парагвај направио историјски заокрет, свргавајући са дуговечног трона десничарску партију која је толерисала корупцију у свим порама друштва. Трећа по величини „слободна трговинска зона” на свету, коју је на тромеђи са Бразилом и Аргентином основао Алфредо Стреснер, постала је, према америчким изворима, главни извор прихода за терористичке организације радикалног ислама. Према западним обавештајним подацима на овој тропској тромеђи, никли су тешко доступни кампови за обуку терориста свих боја и опредељења. Запад се међутим прибојава да ће Фернандо Луго, као заштитник сиромашних и обесправљених слојева, ојачати „радикалну левицу” и придружити се социјалистичкој осовини венецуеланског председника Уга Чавеса и боливијског челника Ева Моралеса. То би у овом тренутку, када се комунистичка Куба, макар и козметички трансформише, ојачало нови талас подмлађене латиноамеричке левице чији је вођа Уго Чавес.

Није још сасвим јасно ни како ће насмејани брадати црвени бискуп, који у сандалама обилази беземљаше и бројне фавеле Парагваја, регулисати свој клерикални статус. Уставом је забрањено да свештеничко лице буде бирано за председника. Ватикан је, с друге стране, одбио да прихвати бискупову оставку, и само га је суспендовао у обављању клерикалних активности.

У аналима овогодишњих парагвајских избора остало је забележено да су, у складу са праксом до сада владајуће деснице, гласала и давно закопана лица. Међу њима нису били ретки ни стопедесетогодишњаци који никада нису скинути са бирачких спискова. И поред тога, захваљујући великом изласку младих, Парагвај је добио шансу да направи историјски заокрет.