Недосањани снови Мартина Лутера Кинга

Његови саборци су иступали против сегрегације у јавном превозу и школама на америчком југу, где је црнцима често онемогућавано и право да учествују у политичком животу. Умешним привлачењем медија, учинили су да већинска бела популација схвати са каквим се невољама суочавају. Захваљујући њиховом притиску, тадашњи председник Линдон Џонсон је 1964. потписао закон којим је забрањена сегрегација на јавним местима. Следеће године забрањено је ускраћивање права Афроамериканцима да гласају.

Пре него што му је бели расиста одузео живот, Мартин Лутер Кинг је доживео да види како се остварују неки од његових снова. Напредак је оствариван и у наредним деценијама. Укинути су дискриминаторни закони. Многи припадници црне мањине постигли су огромна достигнућа у свим областима друштва. Америка је 2009. добила и првог афроамеричког председника, Барака Обаму. Ипак, бројни су показатељи да оно што је Трамп поменуо у кампањи није била само предизборна реторика. Положај америчких црнаца и даље не испуњава идеале из говора „Имам сан”. То је приметио и син легендарног борца за људска права који је на обележавању годишњице истакао да је Америка драматично напредовала у расним односима, али да је ситуација далеко од оне коју је прижељкивао његов отац, пренео је Си-Ен-Ен.

За време владавине првог црног шефа Беле куће, земљу су потресали расни немири које је, као у држави Мисури 2014, гушила Национална гарда у такорећи пуној ратној опреми.

Демонстранти су протестовали против онога што је постајало пракса – бели полицајци су широм Америке некажњено убијали ненаоружане црне младиће и мушкарце. Део јавности је оптужио снаге реда за стереотипни третман црне мањине. Други су бранили полицајце, тврдећи да су униформисана лица с разлогом уплашена и сумњива у сусрету са тамнопутим младићима са капуљачама јер су убиства и препродаја дроге најзаступљенији међу Афроамериканцима. И податак центра „Пју” да црнци чине 12 одсто становништва и 33 одсто затворске популације тумачи се различито у зависности од убеђења. За конзервативце је то логична последица криминала у афроамеричким четвртима, а за либерале доказ да држава није учинила довољно да црнце извуче из сиромаштва и обезбеди им образовање.

И поред тога што се према припадницима афроамеричке мањине приликом конкурисања за места на факултетима и стипендије примењује позитивна дискриминација, они и даље имају 50 одсто мање изгледа да добију универзитетску диплому од белаца. Зарађују мање од већинског становништва, незапосленост је у њиховој заједници скоро двоструко већа него код Американаца европског порекла, а просечна бела породица је скоро седам пута богатија од црне, преноси информативни сајт „Вокс”.

За један део јавности положај афроамеричке мањине додатно је погоршан са избором Доналда Трампа, за кога либерални медији верују да је бели супремациониста. За доказ узимају то што је у актуелној администрацији на висок положај дошао само један Афроамериканац, неурохирург Бен Карсон, министар за становање и урбани развој. Потврду проналазе и у томе што је Трамп прошле године стао у одбрану споменика Роберту Лију, генералу који је предводио војску робовласничког југа током грађанског рата.

И садашњи и бивши председник су се огласили поводом годишњице убиства у Мемфису. Обама је поручио да ће душа легендарног борца за људска права бити задовољна све док Американци буду настојали да остваре наводе из говора „Имам сан”. „Није влада та која ће остварити идеале Мартина Лутера Кинга”, био је Трампов коментар, уз објашњење да је то задатак за грађане који морају активно да раде на остварењу сна да „заједно живе као један народ”.