Буна у Јерменији угрожава регион

Саргсјан је поднео оставку на нову функцију коју је потом (радно) преузео Карен Карапетјан, први заменик премијера. Овлашћења недавно изабраног новог шефа државе Армена Саркисјана уставом су у великој мери ограничена.

У јерменској буни многи су покушали да пронађу трагове претходних „обојених револуција”, карактеристичних за постсовјетски простор. Кренула су поређења са Грузијом, Украјином, Киргизијом… Они који нису желели дубље да се уносе у проблеме функционисања јерменске државе прст су, као по навици, уперили у Москву, уз оптужбе да је оно што се дешава још један покушај руског председника Владимира Путина да поврати утицај на просторима које је некада покривала „колевка социјализма”.

Нема сумње да многи изван ове земље само чекају на први наговештај инцидента па да крену у акцију. На мети су једнако државни званичници као и припадници политичких странака, владајуће и оних из опозиције. Јер овај терен колико је ровит толико је и интересантан глобалним играчима, а пре свих Русији и Турској, па и Американцима.

Да би се буна у Јеревану лако могла претворити у нешто што нико не жели казују и сведочења по којима међу демонстрантима влада еуфорично расположење, комбиновано са позивањем на „измирење рачуна” са појединим суседима, пре свих Азербејџаном и Турском. Наиме, како пише руски политички аналитичар Александар Асафов, а преноси азербејџански дневни лист „Аз”, на његово питање упућено демонстрантима: „Шта после смене власти” уследио је одговор: „Кренућемо у рат за велику Јерменију. Пре свега против Турске, али и против Азербејџана…” А на констатацију да је рат скупа ствар уследио је још неумеренији одговор: „Имамо ми двојицу олигарха који су спремни све да плате. Имају пара за рат против целог света! Хоћемо нашу земљу, а то је много више од саме Јерменије…”

Претњу да ће се победа над Саргсјаном претворити у нешто далеко недореченије и опасније истиче и аналитичар Нерег Сеферијан: „Ново руководство свакако ће моћи да рачуна на подршку народа, али питање је да ли ће имати капацитета да власт стабилизује на дугорочној основи. Ако у том смислу обезбеди позитиван заокрет, биће то истинска победа за земљу. Али, то је посао који ће потрајати целу једну генерацију…”

Како ће се ствари даље развијати у не малој мери зависи и од Никола Пашинјана, једног од наистакнутијих опозиционара и активног учесника у уличним протестима у Јеревану. Он је врло отворен: „Истакао сам своју кандидатуру на функцију новог премијера. Ако парламентарне фракције не изгласају мене, неће никога”, одлучан је Пашинјан и поручује: „Извешћемо цео јерменски народ на улице и тргове, па нек се усуде да се супротставе народној вољи. Револуција неће устукнути пред корумпираном влашћу. Народ је преузео власт и тај процесе је неповратан.”