Кустурица шести пут у Кану

После јучерашње париске конференције за новинаре, коју су одржали фестивалски челници Тјери Фремо и Жил Жакоб, више нема тајни. Наш прослављени редитељ Емир Кустурица шести пут ће учествовати у главном програму најпрестижније филмске манифестације на свету – Канског фестивала, чије 61. издање почиње 14. маја, а завршава се церемонијом доделе награда 25. маја.

Најновији Кустуричин филм – дугометражно, документарно, хуморно-драмско дело о спортском и животном путу једног од најталентованијих и најзначајнијих фудбалера 20. века, легендарном Дијегу Арманду Марадони – имаће светску премијеру у Кану, ван конкуренције, у Великом театру Лимијер, у програму „Midnight Screenings”.

У вези са овом најавом, у разговору за „Политику” редитељ Емир Кустурица каже:

– Филм о Марадони, за разлику од мојих пређашњих филмова, барата општепризнатим митом, те му је у старту поклоњена већа „светска” пажња. Није ни чудо, јер је у питању изузетно позната особа, личност која се сврстава у ред планетарних звезда као што су Елвис Присли, Мерлин Монро, Мао Цедунг. То је фудбалер чији дискурс нимало не личина иначе ограничена интересовања фудбалера. Од њега се не могу чути фразе типа: „Трудићемо се да оправдамо поверење које нам је указао тренер и надамо се да ћемо испунити очекивања наше публике” – изјављује Кустурица, који је свог филмског јунака стрпљиво и не увек лако, пратио, интервјуисао и снимао пуне две и по годинеу различитим и често невероватним ситуацијама у Латинској Америци, Европи, Србији...

О свом „глумцу”, с којим је остварио и необично пријатељство, Кустурица још каже:

– Он је борац за правду и по свему што је забележено у филму личи на античког јунака. Марадона је обележио крај индивидуализма у фудбалу. Он је, по статистичким подацима, држао лопту у својим ногама и три минута у току једне утакмице, а данашњи фудбалери, сви заједно, у току утакмице не задржавају лопту више од два минута. Несрећна судбина, која га је стигла када се винуо у висине где је разређен ваздух, представља врхунац у његовом алкохолизму и дрогирању, и утолико је филм, у којем је он отворио своје срце, заправо искрена људска драма.

У документарној сторију о Марадони аутор је забележио и јасну политичку опредељеност легендарног фудбалера, али је уједно светупонудио, прилично храбро, и сопствени политички манифест. На ову тему – пред премијеру у Кану и у тренутку када у Паризу као главни глумац учествује у снимању филма „Збогом”, француског редитеља и сценаристе Кристијана Кариона – Кустурица није у могућности да детаљније одговори (осим што у шали каже: „После овог филма завршио сам са Англосаксонцима”).

(/slika2)– Филм „Марадона” рађен је у три нивоа. Први ниво је прича о возу који вози у Мардел Плату где је 2005. године одржан највећи антиимперијалистички самит и где је прокламовано јединство и будућност латиноамеричких земаља. Други ниво је прича о религији и Марадониној цркви коју финансира власник ноћног бара у Буенос Ајресу, а трећи је, рекао бих, исповедна проза Дијега Арманда Марадоне – каже за „Политику” Емир Кустурица, који ће се у Кану обрести већ у првој половини фестивала.

Иначе, такмичарски програм 61. Канског фестивала врца од познатих и већ признатих редитељских имена и пређашњих фестивалских лауреата. Нови филмови Клинта Иствуда (Changeling), Нурија Билгеа Чејлана (Три мајмуна), браће Жан-Пјера и Лика Дардена (Лорнина тишина) Арноа Деплешена (Божићна прича), Атома Егојана ( Обожавање), Матеа Гаронеа (Гомора), Лукресије Мартел (La Mujer Sin Cabeza), Валтера Салеша (Linha de Passe), Паола Сорентина (Il Divo), Пабла Трапера (Leonera), такмиче се за „Златну палму”.

Овом елитном скупу придружује се и Вим Вендерс са филмом „Пуцњава у Палерму”, кинески редитељ (венецијански лауреат) Жија Жангке, али и Стивен Содерберг са четворочасовном сагом о Ернесту Че Гевари. Содербергов филм о Че Гевари чине два независна филма „Герила” и „Аргентина” који ће бити приказани сукцесивно, један за другим.

У главном програму, ван конкуренције, биће приказани и нови филмови Стивена Спилберга (Индијана Џонс и Краљевство Кристалне лобање), Марка Озборна и Џона Стивенсона (анимирани Кунг-фу панде), Вудија Алена (Вики Кристина Барселона), Вонга Кар Ваија, Данијела Леконта, Џи Вуна Кима, Марка Тулија Ђордана...

Овогодишњим жиријем председава амерички глумац и редитељ Шон Пен (фестивал му је услишио жељу и организовао специјалну председничку пројекцију филма Трећи талас Алисон Томпсон), а чланови жирија су Серђо Кастељито, Натали Портман, Алфонсо Куарон, Апичатпонг Вирасетакул, Александра Марија Лара и Рашид Бушареб.

-------------------------------------------------

Кустурица  свирао у Каракасу

Емир Кустурица приредио је са својом групом „Забрањено пушење” урнебесни концерт у центру венецуеланске престонице, Каракасу. Наш прослављени филмски редитељ позван је да буде гост Венецуеле поводом недеље града Каракаса од 13.до 19.априла, како извештавају венецуелански медији. „Забрањено пушење” извело је најпознатије панк и рок нумере прожете балканским фолклором. Венецуелански извештачи јављају и да је почетак наступа српске групе предвођене Кустурицом пропраћен богатим ватрометом.

Медији наводе да је Кустурица говорећи о Косову као колевци српске цивилизације, оптужио САД да покушавају да исецкају свет на резанце како би њиме лакше владали. Праћен гомилом новинара и фоторепортера, Кустурица је, како се додаје, неуморно одговарао и на политичка питања.

„Постоје два краја на свету о којима увек могу да говорим. То су Балкан и Латинска Америка. Иако не говорим шпански, знам, видим и осећам да ова земља није далеко од моје куће. Верујте ми да је слична,иако нас дели толика раздаљина”, рекао је Кустурица за градску телевизију Каракаса.

Српски редитељверује у пројекат социјалне правде, како је рекао ТВ Авили, јер то су и његови идеали. „Ова земља се супротставља фаталистичкој визији света у коме је све фокусирано на материјална добра”,додао је Кустурица у Венецуели. Венецуелански медији и агенције такође подсећају да се њихов председник Уго Чавес више пута изјаснио против независности Косова и да је у фебруару оптужио САД да жели да раздели свет на што мање парчиће.

А док је оркестар Емира Кустурице забављао веселе Венецуеланце, на огради парка појавио се транспарент на коме је писало: „Нећемо дозволити да с Боливијом учините оно што сте урадили са Југославијом”. Био је то очити доказ како се на оба краја света дешавају врло сличне ствари те да српски редитељ у Латинској Америци „заиста није далеко од своје куће”.

З. Ш.