Здравство Србије (ни)је "црна рупа"

Одсуство статистике је, по мишљењу Јагоде Јорге, члана Одбора за здравство и породицу Скупштине Србије, професора Медицинског факултета и члана многих светских стручних, медицинских удружења – први узрок лошег стања у здравству Србије.

Резултате недавно објављеног истраживања здравља у 2006. години које је урадио национални Институт за заштиту здравља "Милан Јовановић Батут", као и оног претходног из 2000. године, у којем је, на почетку, и сама учествовала, докторка Јорга оспорава, јер тврди да истраживања нису урађена по доброј методологији, нити на репрезентативном узорку. Као пример она наводи податак да чак 47 одсто одраслог становништва у Србији болује од повишеног крвног притиска, "што одудара од било ког податка у свету, где се тај проценат креће од 20 до 25 одсто, па значи да крвни притисак испитаницима није правилно мерен".

Министар здравља, професор др Томица Милосављевић апсолутно негира наводе докторке Јорге, тврдећи да у Србији постоје поуздани подаци о здравственом стању нације, да нисмо никаква "црна рупа" у Европи и свету и да смо за обављено истраживање и као држава, и он лично, добили честитке од странаца, ревизора овог истраживања које је подржала Светска банка. "То што статистичких података о здравству Србије нема на сајту СЗО чисто је техничка ствар" и резултат чињенице да Црна Гора није имала интегрисане податке, па нас од 2002. године у тој статистици нема. Али, министар подсећа да је Србија у СЗО наведена тамо где треба да буде: међу шест награђених за успешну кампању у борби против пушења.

Министар додаје да дневне новине нису место где треба расправљати о методологији којом је истраживање урађено, већ су то стручни скупови.

Др Јорга тврди даље да Србија нема документ о стратегији здравствене заштите, основни документ који дефинише циљеве, приоритете, одређује стандарде за оцену квалитета рада и још много тога без чега је било какво системско решавање проблема у здравству немогуће. Стратегију је, додаје она, требало да предлаже здравствени савет, али такво тело, иако је морало бити оформљено у Скупштини девет месеци после доношења нових закона о здравству, још не постоји.

Професор Милосављевић одговара да стратегија здравља постоји као документ. Истина, није га донела Скупштина, али га је у фебруару 2003. године усвојила влада на предлог Министарства здравља. Документ је разматран и на тадашњем здравственом одбору и то као Стратегија здравствене политике, визија здравства и акциони план реформе система здравствене заштите под називом "Боље здравље за све до 2015. године".

Докторка Јорга каже да у Србији не постоји квалитетан стручни надзор лекарске професије и да овај важан посао не могу да обављају инспекцијске службе, односно службеници Министарства здравља, "Они можда могу да процењују да ли је под чист, али тешко да могу да процене да ли се у једној болници ради квалитетна хирургија или успешна метода вештачког оплођења. Код нас се о стручном надзору прича када се догоди инцидент у некој здравственој установи, а нема контроле струке која би спречавала инциденте по клиникама", каже докторка Јорга. Примећује да се никада до сада није догодило да због пропуста буде затворена нека државна установа или неко одељење, као ни да је неко сносио последице због пропуста, док се то у приватним ординацијама и болницама догађа, па се стиче утисак да овде имамо дискриминацију приватних установа, односно да немамо једнаке критеријуме и стандарде за процену квалитета стручног рада.

– Др Јорга изриче једну смелу тврдњу која "не стоји", а, нажалост, оваквим оптужбама показује и да не познаје све елементе и инстанце стручног надзора. У Србији постоји врло прецизно и добро организован стручни надзор, који никако не значи да неко иде по здравственим установама по Србији и само гледа какви су подови, плафони или клозети, већ управо супротно, какав је квалитет хирургије и како се ради са пацијентима. Прво, постоји стални, унутрашњи стручни надзор, који се кроз јутарње састанке и визите спроводи свакога дана. Постоји и спољашњи, редовни стручни надзор који се организује по календару Института "Батут", када једном годишње, на пример, хирурзи из Клиничког центра у Крагујевцу обављају надзор у установи у Новом Саду, а за то су посебно плаћени из буџета – каже Милосављевић.

Постоји, наравно, и институција ванредног стручног надзора, а министар здравља подсећа да када инспектор не успе да утврди све важне елементе за процену стања одређује се стручнија особа. Тако је за само шест месеци ове године затворено 89 приватних ординација, али ниједна није затворена трајно, већ зато што није испуњавала неки од критеријума у вези са простором, кадровима или опремом, па тако нема ни говора о дискриминацији. Милосављевић каже да стотине приватних лекара у овом часу пише рецепт на терет здравственог осигурања што значи и да приватне установе имају потпуно исти третман као државне. Ниједна државна установа, додаје, никада до сада није била затворена из једноставног разлога што иза ових установа стоје десетине година искуства и довољно кадра.

Најжешће критике докторка Јорга упућује на монополско постојање само једног фонда за здравствено осигурање, чиме се, како она тврди, оставља могућност за корупцију и немогућност контроле.

– Зашто не постоји, слично као код држава у нашем окружењу, могућност да грађанин бира да ли и код кога хоће да уплати обавезно здравствено осигурање. У Словачкој постоје, на пример, два државна и три приватна фонда осигурања. Код нас грађанина нико не пита, већ он мора да плаћа прописани износ. При томе, главни проблем није да ли у фонду имамо мало или много пара, већ чињеница да многе здравствене услуге грађани плаћају као код фризера, директно из џепа, без рачуна, а пример за то је свака ванстандардна услуга. Најзад, треба да се направе уговори између Фонда и приватних установа, да грађанин за своје паре добије могућност да бира где ће и како ће да се лечи. Словеначки фонд од потписаних 1.628 уговора, више од 1.400 има са приватним, а 918 са државним установама – наводи др Јорга.

Министар здравља нашој саговорници замера велико непознавање система и подржавање "мита" да у Фонду има много пара.

– Морамо да будемо свесни да по глави становника у Србији за лечење годишње имамо 186 евра. То је четири пута мање него у Хрватској или чак десет пута мање него у Словенији, а успеси и резултати лечења су врло упоредиви са две поменуте земље. Дакле, најлакше је речи – хоћу да се лечим за моје паре тамо где желим – али грађани морају да знају да се многи онда уопште не би лечили. Једноставно, у данашњој финансијској оскудици, урушио би се постојећи систем здравственог осигурања. Уместо да као до сада у један фонд одлази седам милиона евра, то мало пара би цепкали на један или два милиона. Неки фондови би узели само младе и богате, други богате и старе, а коме би остали стари и сиромашни? Зато инсистирамо на принципу солидарности између здравих и болесних, младих и старих – категорично тврди министар здравља.

Милосављевић подсећа да принцип солидарности у свом здравственом осигурању задржавају и здравства Немачке, Чешке, Словачке... Подсећа да је у Словачкој заиста у једном тренутку постојало 12 или 13 фондова осигурања, али је у једној години половина – банкротирала.

-----------------------------------------------------------

Др Јагода Јорга, народни посланик

• на званичном сајту Светске здравствене организације нема података о здравственом стању у Србији; истраживања о здрављу нације нису урађена по доброј методологији, нити на репрезентативном узорку

• Србија нема документ о стратегији здравствене заштите

• у Србији не постоји квалитетан стручни надзор лекарске професије

• немамо једнаке критеријуме и стандарде за процену квалитета стручног рада у државни и приватним установама

• монополско постојање само једног фонда за здравствено осигурање, чиме се, како она тврди оставља могућност за корупцију и немогућност контроле

-----------------------------------------------------------

Др Томица Милосављевић, министар здравља

• то што статистичких података о здравству Србије нема на сајту Светске здравствене организације чисто је техничка ствар; за обављено истраживање добили смо честитке од ревизора, у Европи и у свету

• Стратегија здравља постоји као документ, усвојила га је влада 2003. године на предлог Министарства здравља

• у Србији постоји врло прецизно и добро организован стручни надзор

• приватне установе имају потпуно исти третман као државне

• у данашњој финансијској оскудици постојањем више фондова урушио би се постојећи систем здравственог осигурања; инсистирамо на принципу солидарности