Дух града који никога не оставља равнодушним

Богат ноћни живот балканске и српске метрополе кумовао је и надимку, због чега Београд многи зову – Град греха. Бројни кафићи, ресторани, сплавови маме углавном млађе туристе са свих страна света. Код нас им се допадају дух града, његова живост, опуштеност, љубазност људи, добра храна, пиће… одличан провод.

Због тога и не чуди што је пре неколико година туристички водич „Лоунли планет” нашу престоницу ставио у врх топ-листе најузбудљивијих светских градова за ноћни живот.

Ипак, постоје места које наши посетиоци скоро никад не прескоче. Једно од њих је Скадарлија.

„Ако сте били у Београду, а нисте обишли Скадарлију, онда нисте ни осетили прави дух престонице”, тврде заљубљеници у овај београдски кварт. А тај њен прави дух најбоље се може осетити ноћу. Чим закорачите на њену калдрму обузме вас посебна атмосфера. Мирис роштиља мами, звуци тамбурице зову из кафана, а у горњем делу Скадарске улице чују се акустични звуци из кафића. За сваког госта – његово увце, стомак и грло ова улица има по нешто.

Због тога је већ деценијама а посебно последњих година тачка где обавезно свраћају страни туристи. Има их са свих страна планете, од истока где се сунце рађа, преко Израела, Турске, Русије, Америке, Аустралије, земаља у окружењу…

Један од туриста који је уживао у добром залогају и капљици у срцу београдске боемије је и Мауро Солгадо с Флориде. Он је с девојком Александром допутовао у земљу где је она пре 23 године рођена.

– У Скадарлији смо били и пре неко вече с породицом моје девојке. Тада сам први пут чуо тамбураше, али ми је та музика у почетку била помало необична. Никад нешто слично нисам чуо. Како је време одмицало и на сто стигла флаша вина тако сам се и ја опуштао. После сам уживао у овој српској атмосфери и у сваком трену проведеном овде. Због тога смо дошли поново. Сада се спремамо на пут у Рим одакле су пореклом моји преци, али се надам се да ћемо следеће године поново доћи – каже Солгадо.

Атмосфером у Скадарлији одушевљен је Исмир из Истанбула коме је ово трећи пут да пословно долази у Београд. Сваки пут он обавезно сврати на вечеру у неки од скадарлијских ресторана.

У овом кварту добар ноћни провод заступљен је и у Цетињској улици. Гости су углавном млађи људи, а има Француза, Руса, Немаца, Бугара, Хрвата…

– Најопуштенији су Руси и Бугари. Не бирају шта пију, воле све, од наше шљиве па надаље. Углавном сви Београд воле зато што је овде јефтино и могу да остану у проводу до касно …– прича конобар из једног кафића у Цетињској улици и истиче да гости с овог места после један сат настављају ноћни живот у кафићима у Бетон хали, Савамали…

Посебно место у срцу, углавном млађих туриста, заузимају сплавови. По њима многи гости и памте престоницу јер не допуштају да ноћни живот града замре и у ситне сате. А провод на њима не почиње пре поноћи. А тада их, осим наших гостију, запоседну и странци – Арапи, Холанђани, Шпанци, Италијани, Американци…

– Странци воле опуштену атмосферу која влада на сплавовима, свиђају им се људи, наша љубазност и то што до јутра могу остати у проводу, чега код њих углавном нема. Слушају страну музику, коју ди-џејеви пуштају код нас, попут хауса и дип-хауса, а пију све, од вотке, преко вискија, џина, коктела. Са сплава, иако је зора, обавезно иду на роштиљ – прича Миша Радовић, који ради на једном од београдских сплавова.