Ескадра против флоте

Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин на­ја­вио је но­во осни­ва­ње ру­ске сре­до­зем­не еска­дре рат­не мор­на­ри­це. На­и­ме, она је по­сто­ја­ла у Со­вјет­ском Са­ве­зу као Пе­та еска­дра рат­не мор­на­ри­це СССР-а. Рас­па­дом Со­вјет­ског Са­ве­за она се уга­си­ла и од та­да ру­ски рат­ни бро­до­ви бо­ра­ве у Сре­до­зе­мљу по­је­ди­нач­но, или у гру­пи, али не и у стал­ној фор­ма­ци­ји ти­па еска­дре.

Раз­во­јем до­га­ђа­ја у Си­ри­ји, и уоп­ште у под­руч­ју ис­точ­ног Ме­ди­те­ра­на, Ру­си­ја је пра­вил­но за­кљу­чи­ла да ако же­ли да за­шти­ти сво­је ге­о­стра­те­шке ин­те­ре­се у том ре­ги­о­ну – мо­ра да има стал­ни по­мор­ски са­став фор­ма­та удар­не еска­дре рат­них бро­до­ва. Сво­је­вре­ме­но је Ми­ха­ил Гор­ба­чов у мар­ту 1988. го­ди­не упра­во у Бе­о­гра­ду пред­ло­жио САД да обе зе­мље за­мр­зну број рат­них бро­до­ва и по­тен­ци­јал вој­но­по­мор­ских сна­га у Сре­до­зе­мљу, а ка­сни­је од­ре­де и ли­ми­те, да би из Бри­се­ла од­го­во­ри­ли ка­ко 19. апри­ла у це­лом под­руч­ју Сре­до­зе­мља по­чи­њу ве­ли­ки по­мор­ско-ва­зду­хо­плов­ни ма­не­ври НА­ТО-а. Ша­мар пред­ло­гу Гор­ба­чо­ва из Бе­о­гра­да. Го­ди­ну да­на ра­ни­је, у ле­то 1987. Еду­ард Ше­вер­над­зе је, опет у Бе­о­гра­ду, по­ну­дио Ва­шинг­то­ну  пре­го­во­ре о укла­ња­њу ну­кле­ар­ног оруж­ја из Ме­ди­те­ра­на. Аме­ри­ка је и то од­би­ла. 

У то вре­ме Аме­ри­кан­ци су од­би­ја­ли да се њи­хо­ва Ше­ста фло­та об­у­хва­ти би­ло ко­јим уго­во­ром о сма­ње­њу оруж­ја у Евро­пи, и то од­би­ја­ње тра­је све до да­нас. У то вре­ме Ше­ста фло­та је има­ла око 600.000 то­на бро­до­вља, а со­вјет­ска Пе­та еска­дра око 180.000 то­на рат­них и по­моћ­них бро­до­ва. Аме­ри­кан­ци су има­ли пред­ност на Сре­до­зе­мљу и у бро­ју стал­них и уре­ђе­них лу­ка, од ко­јих су и да­нас глав­не На­пуљ, Ро­та и Га­е­та.

Не­до­ста­так кла­сич­них но­са­ча ави­о­на и чи­ње­ни­ца да сва­ки на­и­ла­зак рат­ног бро­да из Цр­ног мо­ра у прав­цу Сре­до­зе­мља Мо­сква мо­ра да на­ја­ви тур­ској вла­ди нај­ма­ње се­дам да­на ра­ни­је, оте­жа­ва­ју­ћа је окол­ност за опе­ра­тив­ну спо­соб­ност он­да со­вјет­ске, а да­нас ру­ске рат­не мор­на­ри­це у том под­руч­ју. За Со­вје­те је Пе­та еска­дра би­ла по­твр­да при­сут­но­сти у Ме­ди­те­ра­ну, за Аме­ри­кан­це је Ше­ста фло­та би­ла не са­мо де­мон­стра­ци­ја си­ле већ и ју­жни стуб НА­ТО-а.

Ше­ста фло­та је обич­но у свом са­ста­ву има­ла је­дан но­сач ави­о­на, две до че­ти­ри ну­кле­ар­не под­мор­ни­це, де­вет ве­ћих по­вр­шин­ских бро­до­ва, кр­ста­ри­це, ра­за­ра­че и фре­га­те, ам­фи­биј­ско-де­сант­ну гру­пу са три до пет бро­до­ва, те че­ти­ри по­моћ­на бро­да. Укуп­но око 20.000 љу­ди укр­ца­них на плов­не је­ди­ни­це. Ше­ста фло­та је на јед­ном но­са­чу ави­о­на има­ла од 80 до 90 ле­те­ли­ца ра­зних ти­по­ва, укљу­чу­ју­ћи и ави­о­не за ра­но ра­дар­ско от­кри­ва­ње и на­во­ђе­ње, што јој је та­да да­ва­ло пред­ност у од­но­су на Пе­ту еска­дру ко­ја та­кве ави­о­не та­да ни­је има­ла.

И та­да, а и са­да, аме­рич­ка Ше­ста фло­та сво­јим кон­вен­ци­о­нал­ним и ну­кле­ар­ним оруж­јем „по­кри­ва” он­да со­вјет­ске, а да­нас ру­ске стра­те­шке сна­ге, не са­мо по­мор­ске већ и коп­не­не и ва­зду­хо­плов­не. И он­да, у вре­ме Со­вјет­ског Са­ве­за и Вар­шав­ског уго­во­ра ка­да је Мо­сква има­ла са­ве­зни­ке Бу­гар­ску и Ру­му­ни­ју на Цр­ном мо­ру, ге­о­по­ли­тич­ка и број­ча­на аси­ме­трич­ност у ко­рист САД и НА­ТО-а би­ла је ве­ли­ка коч­ни­ца за сма­њи­ва­ње кон­вен­ци­о­нал­них сна­га у Евро­пи. 

Со­вјет­ска Пе­та еска­дра у Ме­ди­те­ра­ну обич­но је има­ла сво­ју по­себ­ну ко­ман­ду, а број бро­до­ва у са­ста­ву еска­дре ва­ри­рао је од 20 до 30: је­дан но­сач хе­ли­коп­те­ра, две или три кр­ста­ри­це, два до три ра­за­ра­ча, три до че­ти­ри фре­га­те, две до три под­мор­ни­це, не­ко­ли­ко ми­но­ло­ва­ца и де­сант­них бро­до­ва, сви гру­пи­ра­ни пре­ма за­да­ци­ма. Ве­ли­ки про­блем Пе­те еска­дре био је, а и да­нас је, не­до­ста­так ве­ћих и стал­них лу­ка, па су се бро­до­ви по­вре­ме­но си­дри­ли у Ал­жи­ру – Марс ел Ке­бир, у Ли­би­ји – Три­по­ли, у Алек­сан­дри­ји у Егип­ту и у Си­ри­ји – Тар­тус. Не­ка­да је глав­на ба­за со­вјет­ске фло­те у Сре­до­зе­мљу, кра­јем пе­де­се­тих и по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, би­ла ал­бан­ска лу­ка Ва­ло­на. Пот­ко­пи за под­мор­ни­це на остр­ву Са­зан, де­вет пот­ко­па, би­ли су ре­дов­но пу­ни со­вјет­ских под­мор­ни­ца, ко­је су ода­тле од­ла­зи­ле на па­тро­ли­ра­ње Ме­ди­те­ра­ном.

По­сле пре­ки­да с Ал­ба­ни­јом, рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за и Вар­шав­ског уго­во­ра, Мо­сква је прак­тич­но оста­ла са са­мо јед­ном стал­ном по­мор­ском ба­зом у Сре­до­зе­мљу, Тар­тус у Си­ри­ји. Та је ба­за ду­го би­ла обич­ни тех­нич­ки пункт ра­ди снаб­де­ва­ња хра­ном, во­дом и го­ри­вом за ру­ске бро­до­ве, да би од про­шле го­ди­не Ру­си при­сту­пи­ли про­ши­ре­њу Тар­ту­са у рат­ну лу­ку ко­ја ће исто­вре­ме­но мо­ћи да при­ми 11 рат­них бро­до­ва, сва­ки до те­жи­не од 10.000 то­на. Лу­ка ће до­би­ти и ка­сар­не за сме­штај по­са­да бро­до­ва, ма­га­ци­не, хан­га­ре за тех­нич­ку по­др­шку, али и ПВО ко­ји већ са­да чи­не си­сте­ми С-300 В-4, „бук” и „пан­цир С”. 

У ге­о­стра­те­шком сми­слу, ка­да је реч о но­вој Пе­тој еска­дри ру­ске рат­не мор­на­ри­це, тек са­да је ваљ­да сви­ма ја­сно ко­ли­ко је за Ру­си­ју био ва­жан по­вра­так Кри­ма ма­ти­ци зе­мљи. То је за ју­жни део Ру­си­је не­за­ме­њи­ви стуб од­бра­не од на­па­да са ал­бан­ско-бу­гар­ског, дар­да­нел­ско-бос­фор­ског и се­вер­но­а­фрич­ко-сред­њо­и­сточ­ног стра­те­шког прав­ца.  

Да би се оја­ча­ла од­бра­на са тих пра­ва­ца, Вла­ди­мир Пу­тин је на­ре­дио фор­ми­ра­ње но­ве Пе­те еска­дре ру­ске рат­не мор­на­ри­це. Еска­дра ће до­би­ти ве­ћи број бро­до­ва на­о­ру­жа­них кр­ста­ре­ћим про­јек­ти­ли­ма „ка­ли­бар” до­ме­та и до 2.800 км, што је по­сле­ди­ца ана­ли­зе не­дав­них до­га­ђа­ја, ка­да су САД, Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја на­па­ле Си­ри­ју. Пе­та еска­дра ће, ве­ро­ват­но, до­би­ти у свој стал­ни са­став и нај­ма­ње три кла­сич­не, а мо­жда и јед­ну ну­кле­ар­ну под­мор­ни­цу, све на­о­ру­жа­не ра­ке­та­ма „ка­ли­бар”, док ће ва­зду­хо­плов­ни са­став Пе­те еска­дре би­ти ло­ци­ран на аеро­дро­му по­ред Тар­ту­са.

Углав­ном, опет има­мо Пе­ту еска­дру про­тив Ше­сте фло­те...