Киша стигла у последњи час
Панчево – Жедној пшеници на пољима јужнобанатских општина Панчево, Алибунар, Ковачица и Опово, падавине су јако пријале.
Последње у неколико минулих кишних дана донеле су 49 литара течности по квадратном метру, што је само донекле довољно хлебном житу, које је најдаље одмакло у развоју и спрема се за наливање зрна.
Још од јесени пољопривредници ове регије имају проблем са сушом, па је класје почело и да подгорева, а поједине, касно посејане културе, стале су са ницањем и касне, не толико због температуре ваздуха, колико је сунце исијавало, а све време дувао топао ваздух и кошава, те је сетва на неким местима обављена у суво земљиште.
Озими усеви који су плитко посејани слабо су се укоренили с јесени, која је такође била изузетно топла, пшеница је нон-стоп „радила” и да није било фебруарског хладних таласа, према оцени стручњака за ратарство Богдана Гаралејића, руководиоца саветодавне службе Института „Тамиш” у Панчеву, класала би још и раније, а и овако је поранила седам до десет дана.
Рубни делови ораница у које је сунце директно ударало су се готово осушили, али је слика у самом усеву другачија и нема тако драстичног сушења пшенице, која је тренутно у фази оплодње. Њој су и надаље, по оцени Гаралејића потребни облаци и температуре до 25 степени, а највише падавине за наливање зрна које би требало да трају и до 45 дана, како би овдашњи ратари могли да рачунају на стабилне и добре приносе.
„Уколико дође до нових топлотних удара и наглог пресецања тог периода имаћемо проблем у којем ће се вегетација завршити, доћи ће до наглог зрења и приноси ће бити нижи. Такође, оно што је сада битно јесте да су пољопривредни произвођачи завршили и завршавају заштиту класа од болести и да додају понеке инсектициде због житне пијавице, а суво време је поспешило и појаву лисних ваши. Свакако би дородошле веће падавине, којих истина на овом терену има спорадично и местимично, али је ово и период временских непогода са јаким ветровима”, каже за „Политику” Гаралејић.
Он скреће пажњу да је приметна неупућеност и мањак знања о самој производњи, пре свега када је реч о плодореду.
„У атарима великог броју села, а ми их на овој територији имамо 32, плодоред је нарушен. Уочљива је доминација две биљне врсте – кукуруза и сунцокрета, која се пресеца уљаном репицом, што изазива велике проблеме у заштити биља и утиче на отпорност штеточина, јер бисмо морали да имамо размак од три године. Свака уљана култура иза себе оставља одређене патогености у земљишту, што не баш да би уништило културе, али би могло да преполови принос следеће, ако нема тог размака. Плодоред мора да се прошири, не могу трговци да диктирају шта ће произвођачи сејати, а то је оно што се дешава. Боримо се да учимо произвођаче да стекну знања о послу којим се баве, а тај ниво је изузетно низак, да би могли да доносе одлуке”, упозорава Богдан Гаралејић из Института „Тамиш” у Панчеву.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
