Узимање и давање пензија

Најава председника републике да ће у новембру ове или у наредној години бити укинут закон којим су већ четврту годину умањене исплате пензија близу 700.000 пензионера, и сви пензионери добити следеће повећање пензија, тражи појашњење да би била разумљива. Многи пензионери не могу да се снађу у најављеном повећању пензије и од 5 до 25 и од 8,4 до 13,3 одсто. Та два повећања нису објашњена, него је прочитана табела некадашњих пензија и најављених нових. А прећутано је шта се смера и трајније са пензијама.

Ефекат укидања тог закона је само престанак спорног даљег умањивања пензија. Још од новембра 2014. године натпросечне пензије су исплаћиване и до 20 одсто мање од износа на који је пензионер имао право. А од тада је са три усклађивања пензија и њихово право увећано за 7,9 одсто, али им је тим увећањима права само још више увећаван и неисплаћени део пензије.

Како је најављено, и ти пензионери би, уз коначне наплате укупне пензије наком бар четири године, добили и наредним усклађивањем повећање пензије од само 0,5 одсто, јер је најављено да је најмање повећање пензије 8,4 одсто, а неисплаћено би требали заборавити, иако су кренули судски спорови да се остваре укупна права на правоснажно стечену пензију.

Тим најављеним усклађивањима, пензије испод просека биле би увећане, али по први пут ни усклађивање пензија не би било свима једнако, него би пензије испод просека биле увећане по прогресивној стопи од 5 па до 13,3 одсто, и то први пут и по принципу „што је пензија мања, то је повећање веће и обратно”, а све натпросечне би се повећале 0,5 одсто. Ако тако и остане, а надајмо се да неће, било би напуштено Уставом одређено и законом уређено „пензијско осигурање”. Осигурањем се, уплаћивањем доприноса стиче законом прописано право на пензију, за чије остварење је законом дата и државна гаранција.

Предложеним би се неосновано прешло на трошење средстава за пензије на уједначавање пензија. Уместо да се укидањем спорног закона смањи и дискриминација, и крене ка очувању стечених права, поништила би се стечена права и прераспоређивао новац мимо закона. Били би преварени сви који су верујући у Устав и закон уплаћивали доприносе и правоснажно стекли пензије, а спорови се већ воде за остваривање закинутих права на пензију.

Уместо да се поправља правни систем, он би се рушио, што би угрозило и достигнути напредак у стабилизацији јавних финансија. Социјалне проблеме људи треба објективно утврдити, те праведно и поштено решавати из буџета.

Милан Ковачевић, Београд