„Великоалбанска” царинска унија
Приштина и Тирана су се ујединиле. Али, у царинску унију. Са 67 гласова „за”, једним уздржаним и једним гласом „против” косовски парламент је у уторак изгласао Споразум о царинском уједињењу Косова и Албаније. Ова одлука уследила је само седам дана након што су посланици косовске скупштине подржали Нацрт резолуције којом се укида контрола путника на прелазима са Албанијом.
За Марка Ђурића, директора владине Канцеларије за Косово и Метохију нема дилеме – стварање слободне трговинске зоне заправо је потврдило постојање „великоалбанске царинске уније”. И док представници Српске листе траже хитан састанак са председником Александром Вучићем, предлагач резолуције којом се практично укидају пасоши на прелазима Дардан Молоћа, посланик Социјалдемократске партије, изјавио је да се тиме не укида граница, већ само контрола на прелазима.
Званични Београд овај потез привремених косовских институција види као политичку, а не економску одлуку.
У прилог томе говоре и статистички подаци, према којима је обим трговинске размене између Србије и Косова знатно већи од размене између Косова и Албаније. Према подацима статистике Косова, током 2017. године трговинска размена са Албанијом износила је 125 милиона евра. У односу на претходну годину обим трговања је чак и смањен, јер је тај ниво на крају 2016. године достизао 157 милиона евра. С друге стране, трговинска размена Косова и Србије је три и по пута већа. На крају 2017. године достигла је 430 милиона евра и има узлазни тренд.
– То што Косово више тргује са Србијом него са Албанијом најбољи је доказ да је ова одлука политички, а не економски мотивисана – оцењује Љубодраг Савић, професор Економског факултета, и додаје да је то завршна фаза притисака на Србију чији је крајњи циљ признање независности.
Подсећања ради, сличну идеју о стварању балканске царинске уније у региону ЦЕФТА имао је и председник Александар Вучић, али Приштина тај вид сарадње није подржала.
– Тржиште слично оном у бившој Југославији, без Хрватске и Словеније, а са Албанијом, као заједничко тржиште! Не! – рекао је недавно бивши премијер Косова Иса Мустафа и додао да на овај предлог не гледа са ентузијазмом.
– Косово себе види у јединственом европском тржишту, на основу ССП-а – тврдио је Мустафа.
И министар спољних послова Енвер Хоџај описивао је идеју о балканској царинској унији као „антиевропску”.
Шеф владине Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, гостујући на Телевизији „Пинк”, изјавио је да је сада јасно зашто је Приштина одбила идеју председника Вучића о стварању балканске царинске уније.
„Зато што је све време желела етнички чисту великоалбанску царинску унију”, навео је Ђурић и додао да овај потез није у складу са Резолуцијом 1244, као и свим другим међународним правним документима и српским ставовима.
Ненад Ђурђевић, саветник председника Привредне коморе Србије, каже и то да, из економског угла посматрано, косовска роба врло тешко долази до потрошача у Албанији.
– Албанија има низ царинских баријера којима штити своје тржиште. Тако, на пример, пећко пиво „пеја” не може да се продаје у Албанији, иако је „Пећка пивара” била званични спонзор албанске фудбалске репрезентације – каже Ђурђевић.
Он подсећа да резолуција није обавезујућа и да је питање да ли ће је усвојити и посланици у Тирани. Али, то јесте политичка одлука.
– Резолуција је израз политичког става већине у том тренутку. Она је усвојена на предлог Соцдемократске партије, која је настала отцепљењем од Самоопредељења – истиче Ђурђевић.
Наш саговорник сматра да овом декларативном мером привремене институције у Приштини шаљу и неку врсту поруке и упозорења ЕУ. И то у ситуацији када је очигледно да процес европских интеграција за Косово, Албанију и друге учеснице берлинског процеса не иде онако како се очекивало. – То је нарочито јасно после Самита у Софији, после којег Албанија није добила датум о отварању преговора, а Косово није испунило услове за визну либерализацију. Приштина том декларативном мером поручује ЕУ да су, уколико процес европских интеграција не иде својим током, они спремни на неке друге мере – истиче Ђурђевић и додаје да албански председник Еди Рама има доста проблема на унутрашњем плану и да у овом случају игра на карту национализма.
Он подсећа и да су се коморе западног Балкана организовале у јединствени коморски систем, како би регион заједнички наступао и да су ови потези у супротности са том идејом.
Још им само фали краљ
Потпредседница владе Зорана Михајловић најавила је јуче да ће званичне институције наше државе тек реаговати тим поводом, док је Никола Селаковић, генерални секретар Председништва, тим поводом изјавио:
– Недостаје им само краљ па да имају персоналну унију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
