Можда сам био Србин у прошлом животу

Овде су битна два момента: први је да смо схватили да Американци немају тај снажни национални идентитет, зато што видимо у којој мери је то друштво фрагментирано, а други је да држава заправо може врло добро да функционише и без тог националног језгра. То је могуће у држави, као што је Канада, коју већином сачињавају мигранти, уз староседеоце. Проблем тих људи, староседелаца, према којима се лоше поступало, присутан је у виду националне кривице. Не узимам удела у томе, будући да је моје порекло литванско, с мајчине, и белоруско, с очеве стране. Не постоји савршено друштво, али сигурно је да у Канади има мало насиља, што је резултат среће, али и добре канадске политике ограничавања дозвола за поседовање оружја. Сасвим је сигурно да ће човек који има оружје у својој кући, једном доћи на идеју да га употреби.  

Казали сте да у Канади свако може да изабере свој идентитет. Шта то тачно значи?

Последњих неколико деценија интензивиране су дебате везане за политику идентитета и многи теже томе да омеђе самосвојност. То је нека врста непријатељске, али и природне реакције против глобализације, тако да ће у „мору” западног, направити један микроидентитет. Можда владајућим структурама одговара ова политика микроидентитета, због тога што је то баријера за солидарност међу људима, што моћнима помаже да лакше владају. Када се вратим у Канаду, изнећу проблеме о којима смо разговарали овога пута у Београду људима који се баве овим питањима. Нашалио сам се када сам рекао да бих ја могао да одредим себе као лезбијку афричког порекла, због тога што ми у Канади и Америци сада имамо један чудан израз „самоидентификовање”. Обично се идентитет ствара у садејству са другим људима. Али, идеја самоидентификације прилично је нарцисоидна, и односи се на то да личност себе проглашава: ја сам ово, ја сам оно, ја имам ово искуство, и на основу тога ја сам то што јесам. То није друштвени идентитет, зато што није настао у интеракцији са другим људима.

Какве су те „мале приче” које људи износе у јавност као друштвено важне?

Тичу се сексуалног и родног идентитета, као и покрета „Me Too”, што наравно јесте важно, и има везе са самопоистовећивањем жртве са неким обликом насиља. Много тога има везе са сексуалним злостављањем, нарочито у окриљу канадске католичке и протестантске цркве. Све то ме, као грађанина и као јавну личност наводи на размишљање о политици идентитета и политици самоодређења, зато што размишљам о друштву и одрастао сам уз родитеље који су били марксисти, ма како сулудо то звучало. Мислим да талас самоодређивања није добар, зато што друштво треба да градимо заједно, почев од основних свакодневних договора са својим суседима. 

Навикли смо да канадско друштво подржава разноврсно стваралаштво. Да ли је још увек тако?

Јесте, све је боље, зато што сада имамо познатог премијера Џастина Трудоа, који је врло гламурозан, мада мислим да ту има више површног, што важи за многе политичаре. Али, Трудо је урадио једну добру ствар повећањем владине подршке уметности, што је за нас заиста период благостања. Оскудне године имали смо под десничарском владом, сада уживамо у изобиљу.

Сви коментаришу америчког председника, његове изјаве и одлуке. Како ви доживљавате своје суседе „са југа”?

Американци су увек волели спектакле, шоу-програме, председници САД често су били глумци, људи из шоу-бизниса. Сетите се Роналда Регана из осамдесетих година. Био је лош телевизијски глумац, ништа слично Клунију. Бити председник САД није тако племенита ствар. То што је Трамп постао то што јесте има неке везе и са глобализацијом, зато што је у Америци то значило пребацивање индустријских капацитета у земље јефтине радне снаге, као што је Мексико, одмах иза границе. Те фабрике зову „макиладорес”, као шминку. Многи Американци због глобализације изгубили су посао и због тога су љути. Као и у европском популизму, свој бес испољавају тако што се окрећу партијама десне оријентације и кандидату који их забавља, као дечак који псовке изговара најгласније што може. Као да каже: види шта ја умем. То исто ради и Трамп. Као седмогодишњак који има моћ, а то је мало опасно. Канада, САД и Мексико укључени су у споразум о слободној трговини. Трамп је с тим у вези давао неке врло агресивне изјаве, на шта је Трудо одговорио да Канада не води преговоре и дипломатију преко Твитера.