Грчка oчекује дужничке олакшице
Од нашег дописника
Атина – Са стрепњом и надом Грчка ишчекује резултате данашњег самита министара финансија еврозоне, на коме би коначно, после осам година агоније и рецесије, требало да добије позитивну оцену спроведених реформи и „зелено светло” за ослобађање од програма економске помоћи. Такође, сазнаће хоће ли јој бити одобрене дужничке олакшице.
С обзиром на то да је уз огромна одрицања испунила 90 одсто мера штедње које су од ње захтеване, да је пристала на допунски пакет од преко пет милијарди евра које треба да кроз пензије, порезе и друге намете уштеди до 2022, влада Алексиса Ципраса се нада да је тиме створила услове да 20. августа изађе из меморандума, ослободи се поверилачког туторства и, условно речено – крене својим путем.
Премијер Ципрас је пристао на много строже праћење него, рецимо, Португалија и Ирска после изласка из меморандума, што значи да у наредним деценијама док не отплати већи део дуга мора да рачуна на контролу европских поверилаца.
То значи да ће повериоци Атину, уместо на сваких шест месеци, посећивати квартално и да то ће трајати све док Грчка кредиторима из еврозоне не врати 75 одсто дуга, то јест 230 милијарди евра. Уколико закључак поверилаца буде позитиван, онда Атина може да рачуна на допунске дужничке олакшице. Према грубим проценама, детаљи ће бити прецизирани на данашњем састанку у Луксембургу, а Атина ће до 2059. бити у обавези да поштује рокове и на време враћа камате, под условом да остане довољно и за обнову привреде.
Европски стабилизациони механизам као резерву оставља Грчкој око десетак милијарди евра које ће се користити углавном по завршетку програма као гаранција на тржишту да земља неће имати проблем ликвидности.
Када је реч о смањењу дужничког терета, још је неизвесно како ће понашати, пре свега, Немачка која је све ове године имала најтврђи став у погледу дуга. У сусрету са француским председником Емануелом Макроном, канцеларка Ангела Меркел је поручила да се нада да ће на данашњем састанку бити учињен последњи и најважнији корак када је реч о Грчкој.
„После тога, све земље евра биће ван меморандума и моћи ћемо да предузмемо мере заштите еврозона од кризе”, изјавила је Меркелова.
Немачки лист специјализован за економске теме „Ханделсблат” пише да је врло могуће да грчки министар финансија Еуклидис Цакалотос буде разочаран данашњом одлуком министара јер, како наводи лист, „Олеф Солдс, немачки министар финансија, није спреман на велике уступке”.
Очекује се, пише лист „Катимерини” да ће, када је реч о дужничким олакшицама, оне бити минималне и да Грчка може да рачуна на враћање камата од њених облигација које држе стране банке, али да отпис дуга на коме је премијер Ципрас градио целокупну стратегију у овом тренутку не долазе у обзир.
Да би у августу дефинитивно изашла из меморандума, Грчка се обавезује да убудуће испуњава договорене мере и да обезбеди примарни суфицит од 3,5 одсто од БДП, да коригује порезе посебно на некретнине у складу са тржишним ценама 2020, као и да избегне даље гомилање дугова чија исплата касни... Такође, у наредне две године мора даље да осавремењује систем социјалне заштите у свим сферама, да модернизује државну управу, регулише број државних службеника, заврши процес приватизације марина, лука и аеродрома, спроведе реформу у сфери енергетике, ослободи се лоших кредита...
Очекивања Ципрасове владе од данашње седнице велика су, али се чини да расположење осталог дела Европе не иде наруку надама да ће дуг бити отписан. То је опасност за премијера Ципраса коме је у сложеној политичкој атмосфери у земљи неопходно решење које даје много више сигурности и перспективе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
