Принудна управа пред вратима зграда без домаћина
Нови закон о становању донео је и нове намете, а они неће заобићи ни Београђане који су зграде оставили развлашћене. Њима сада следује принудна управа, а за непоштовање рокова и још један ударац по џепу. Тако ће власници станова када њихова зграда добије принудног управника, издвајати од 241 до 337 динара месечно у зависности од величине објекта.
– Ови трошкови настају само када стамбена заједница не изабере управника, па општина уведе принудну управу. Ако стамбена заједница именује орган управљања, тог издатка неће бити. Он ће да буде укључен у трошкове текућег одржавања – каже Никола Ковачевић, в. д. секретара за комуналне и стамбене послове.
Трошкови текућег одржавања, још једна, убудуће редовна ставка, неће заобићи ни станаре који су изабрали заступнике зграда из својих редова или је ту дужност преузео некадашњи председник скупштине зграде који не наплаћује менаџерске услуге.
– За стан од 50 квадратних метара, у згради од 8 до 30 станова, старој више од 30 година, са лифтом, власник би требао да плаћа 463,30 динара за текуће одржавање. Ови трошкови укључују и трошкове управљања зградом. То значи да стамбена заједница овако измирује обе услуге, али само онда када нема професионалну управу – каже Ковачевић.
А још један месечни издатак могло би да буде и инвестиционо одржавање које није обавезујуће за стамбену заједницу. Тај новац сливаће се у резервни фонд зграде и користиће се онда када треба извести крупније грађевинске радове попут уређења крова и фасаде.
– Трошкови се уплаћују на текући рачун стамбене заједнице. Али, ако је то одређено уговором закљученим са управником или особом која одржава зграду, новац се може уплаћивати на текући рачун те особе или преко система обједињене наплате комуналних услуга – напомиње Ковачевић.
Да је куцнуо час да се подвуче црта и види ко је све испунио законску обавезу и изабрао управника, најавила је недавно за РТС Мирјана Ковачевић, руководилац Центра за едукацију Привредне коморе Србије (ПКС). Према њеним речима, у Србији је укупно 40.000 стамбених заједница, а станари 4.600 зграда могу се надати да на њихова врата ускоро закуца принудна управа.
– У ПКС има 750 регистрованих управника, а највише их је у Београду. Очекујемо да ће их бити довољно јер велики број ради са више од 50 зграда – објаснила је Ковачевић.
Интересовање за посао управника, у почетку велико, у међувремену је спласло. Бројка од 750 је недовољна, ако се зна да су процене да је Србији потребно 15.000 професионалних управника из чијих редова се регрутују принудни управници. Међу оним професионалцима уписаним у регистар Привредне коморе Србије која им издаје лиценце има и оних који су дигли руке од амбиција да постану менаџери зграда.
– Неки су већ на обуци увидели да то није занимање за њих јер захтева познавање и права, и финансија, и грађевинарства. Други су показали знање на обуци и на испиту, али су одустали јер немају предузетнички дух. То је захтеван посао који тражи познавање неколико закона и повлачи велику одговорност – каже Марко Арсенијевић из Удружења „Иницијатива за квалитетније становање”.
Али, ако су већ управници постали дефицитарно занимање и уколико заиста један буде био растрзан на 50 стамбених заједница, како ће се то одразити на квалитет њиховог управљања?
– Има управника који не могу да буду управници ни у сопственој згради, а постоје људи који могу и да се изборе са 50, 60 објеката. Све зависи од тога у каквом су стању зграде, колико су раштркане... Има објеката где годинама није било никаквог одржавања и када их управник преузме, нема му изласка по шест месеци. Бројне су и очуване зграде, са редовним одржавањем, где је функција управника само да буде законски заступник – појашњава Дејан Туркаљ, директор предузећа „Мој управник”.
Стање на терену, додаје он, ипак обесхрабрује. Просечна старост лифтова је четрдесетак година, а многи објекти немају чак ни противпожарне системе. Већина наметнутих управника имаће пуне руке посла и ако су ангажовани у само једној згради са принудном управом.
А таквих, још нерегистрованих стамбених заједница којима ће надлежни прописати нову власт, само на Новом Београду је 195. У Земуну их има више – 350. Станара који нису могли да се договоре много је и у другим београдским општинама.
Каква ће бити њихова судбина и како ће се проблем решити, Туркаљу није јасно.
– За оне који нису испоштовали рокове и изабрали управу запрећене су казне од 50.000 до два милиона динара. Не знам како ће се то наплатити. Јер, предвиђено је да се казне прво наплате, па онда комунална полиција шаље пријаву општини да управа није изабрана и тек онда општина издаје налог за увођење принудне управе. То је процес који ће сигурно потрајати – убеђен је Туркаљ.
Врло пажљиви у најавама будућих корака су у општинским управама.
– Сходно упутима које очекујемо од Министарства грађевинарства, према одговорнима ће надлежни предузети одговарајуће мере – кажу у општини Земун.
Упуте очекују и у Новом Београду. Оливера Вишњић, начелница ове општинске управе, мало је директнија. Они, каже, вероватно неће кажњавати станаре који нису испоштовали рокове.
– Једино ако буде неког састанка на нивоу градског Секретаријата за инспекцијске послове и ако се ту одлучи да све општине ипак казне оне који нису регистровали стамбене заједнице, то ће урадити и наша општина – каже Вишњић.
А када се надлежни договоре како ће се даље поступати и свака зграда добије своју власт, нове принудне управнике очекује пуно посла. Они најпре треба да региструју стамбену заједницу, да сазову седницу и станарима објасне права и обавезе. Принудни менаџер зграде на тој функцији остаје све док станари не изаберу неког из својих редова да води зграду или тај посао повере фирми односно професионалном управнику.
Траже ЈМБГ, али не и непријављене подстанаре
Управници зграда нису службена лица и немају право да повређују приватну својину уласком у станове у згради. Закон их је овластио да власницима некретнина траже јединствени матични број, али ако они то одбију да дају, не постоји начин да их на то принуде. Њихов задатак није да шпијунирају комшије и траже ко од њих заобилази прописе и држи непријављене подстанаре. То је на пореским инспекторима. На њима је да од станара сазнају по ком основу живе у згради, да ли су власници или закупци.
– Јер ако пукне цев, морамо знати коме се обраћамо – објашњава Марко Арсенијевић из Удружења „Иницијатива за квалитетније становање”.
Текуће одржавање заједничких делова зграде
редовно сервисирање лифтова
поправке или замене прекидача и сијалица
редовни прегледи и сервисирање котларница, громобрана, електроинсталација, уређаја за гашење пожара, вентилацију и климатизацију зграде
чишћење олука
поправка или замена брава, катанаца...
кречење заједничких просторија
фарбање цеви и грејних тела
чишћење и прање улаза, степеништа и ходника
Инвестиционо одржавање зграде – поправка или замена
кровне конструкције
димњака, сливника, заједничких лођа и тераса
лифта
олука
електроинсталација зграде до струјомерног ормана
инсталација централног грејања и гаса, грејних тела
оштећених фасада
противпожарног степеништа и инсталација и уређаја за заштиту од пожара
Накнада за текуће одржавање
– за стан и пословни простор без лифта – 360, 85
– за стан и пословни и пословни простор у згради са лифтом – 469,11
– за гаражу – 216,51
– за гаражне боксове и места – 144,34
– за просторије са техничким уређајима, трансформаторске станице, склоништа – 216,51
Накнада за инвестиционо одржавање зграде – минимални износ по квадрату
– до 10 година без лифта – 3,13
– од 10 до 20 година без лифта – 4,69
– од 20 до 30 година без лифта – 6,25
– од 30 година без лифта – 7,82
– до 10 година са лифтом – 4,07
– од 10 до 20 година са лифтом – 6,10
– од 20 до 30 година са лифтом – 8,13
– од 30 година са лифтом – 10,16
Накнада за принудне управнике у зградама
до осам станова – 240,57*
од 8 до 30 станова – 288,68
са више од 30 станова – 336,80
за гаражу – 96,23 динара,
за гаражни бокс и место – 48,11
*у динарима
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
