Милена је културно добро наше државе

„То је велики пут за којим сам штрапацкала да бих доживела ову част да будем у тренутку једне апсолутне историје. Историје једне праве велике уметнице. Немамо много таквих тренутака и морамо бити јако свесни шта имамо сада”, наставила је Мира Бањац и додала да су Драган Николић и Милена Дравић две огромне, црвеним словима записане каријере које чине част овој земљи, која можда понекад мисли да јој култура не треба.

„Милена је лице које зна сваки грађанин ове земље. То лице је печат оног најбољег што смо имали”, додала је.

На почетке њене каријере подсетио је и Зеленовић причом како су људи из „Босна филма” фотографисали ученице балетске школе „Лујо Давичо“ и њу позвали да игра у филму „Врата остају отворена”. Све након тога заправо је историја југословенске кинематографије.

Милена Дравић на Палић је стигла на половини фестивалске седмице, али нема сумње да је ове године на њему присутна од самог почетка кроз одавање признања њених колега. Једну од најлепших свакако је изговорио Раде Шербеџија који је рекао да му је посебно драго што је добио награду „Александар Лифка“ јер је Милена Дравић, „која је сами филм“, прва добитница те награде. „Очи Милене Дравић су југословенски филм”, рекао је тада.

Незаобилазна је заслуга Милене Дравић у формирању и опстанку фестивала, јер је првих осам, и вероватно најтежих осам година била председница Савета. Радослав Зеленовић је на конференцији за новинаре говорио о дилемама и проблемима који су их тада пратили.

„То су била тешка времена, и ми покушавамо да то гурнемо иза себе да се то никада више не деси ни нама нити икоме, јер смо ми тада ушли у страшну борбу са људима који су били озбиљна власт на овим просторима, који су располагали новцем. Није било лако, од нуђења великих хонорара, и све што иде уз то. Рекао сам им да нема новца за који бих радио фестивал у неком другом контексту, него да ту буду Блажо Перовић, тадашњи директор извршног продуцента и Милена као председник Савета. Не знам да ли су то најбоље разумели, али рекао сам да пријатеље не продајем за паре”, испричао је Зеленовић као и убеђивања да те 2000. године не додели Милени на сцени награду. „Милена је културно добро првог ранга наше државе“, рекао је Зеленовић.

„За оних осам година рада доказала сам колико ми Фестивал значи. На отварању изложбе било је много људи и разговарали смо дуго, синоћно вече за мене је било предивно. Хвала на награди коју сам примила и публици која ме поздравила. Било је фантастично и мени је много значило и значи”, рекла је Милена Дравић.

На Фестивалу је промовисана и монографија о Милени коју је урадила новинар и писац Татјана Њежић. Књига је припадајући део награде „Добричин прстен“ и објављује је Удружење драмских уметника Србије. Њежић је рекла да је најтеже било саопштити Милени да књигу неће на одговарајући начин подржати Министарство културе.