Дрон у Епидаурусу
Потпуно је све надреално било. Препуно гледалиште, 12.000 људи и на премијери и на репризи. Аплаузи готово после сваке сцене, реакције, смех какав само можеш да пожелиш. Овације на крају! Не бих ни сам себи могао нешто лепше да пожелим од свега овога што се десило, каже за „Политику” редитељ Никита Миливојевић који је са великим успехом управо режирао српско-грчку представу: Аристофанову комедију „Плуто” („Богатство”) у преводу Дејана Ацовића у амбијенталном простору Епидауруса на Пелопонезу као део Атинског фестивала. Представа „Плуто” резултат је сарадње Народног позоришта из Београда и Националног театра из Атине.
У овом театру на отвореном у који може да се смести више од 12.000 гледалаца, од 1954. године организује се фестивал у славу старе грчке трагедије и комедије, као својеврсна савремена посвета древним свечаностима у славу бога Асклепија. Аристофанова сачувана комедија „Плуто”, названа по Плуту, богу обиља, први пут је изведена 388. пре нове ере, а представљала је сатиру на политичке прилике у Атини.
– Утисци су заиста фантастични, на све стране се говори, сада већ и пише да је ово сигурно најбољи „Плуто” икада виђен у Епидаурусу, и уопште једна од најбољих представа последњих десет година на фестивалу. Шта још могу да кажем осим да ми и даље све још увек изгледа помало нестварно: вероватно једна од оних ствари које могу да ти се у позоришту посреће једном у животу. Премијере су за мене увек прилично „стресне” ситуације у смислу да никада не знаш шта ће се десити између публике и глумаца, са комедијом имам утисак да је све то још деликатније, примећује Миливојевић и додаје:
– Вероватно због тога никада не могу премијеру да гледам из публике, увек сам негде са стране. У Епидаурусу је то осећање било појачано још више чињеницом да је гледалиште било пуно. То је заиста импресивна слика од које застаје дах и наравно да ми уопште није било свеједно. Срећом одмах, само после неколико минута, чуо се први смех, а онда ускоро и аплауз, што је било веома подстицајно за глумце и уопште читаву представу која је од тог тренутка кренула узлазном линијом да би се на крају све претворило у доживљај који ћу сигурно памтити заувек.
Никита Миливојевић је миљеник грчке позоришне сцене.
Представа „Плуто” уједно је треће остварење које је наш редитељ урадио у оквиру Атинског фестивала. Најпре је режирао представу „Лукреција Борџија”, па Андрићево дело „На Дрини ћуприја”.
– Када сам имао прву пробу ове представе у Епидаурусу, ушао први пут на празну сцену и погледао око себе, помислио сам: „Па уопште није толико све огромно као што сам се плашио”. Сцена и гледалиште заједно деловали су ми интимно. Међутим, када сам почео да се пењем према врху гледалишта и погледао из последњег реда доле на сцену, имао сам потпуно други утисак. Епидаурус је, између осталог, и нека оптичка варка, прича Миливојевић.
Оно што сви издвајају као догађај јесте да се први пут на сцену у Епидаурусу спустио „дрон” на премијери представе „Плуто”.
– Наиме, Хермес, за кога сви знамо из грчке митологије да је био Гласник и да је имао на сандалама крила, у представи „долети”, носећи поруку од Зевса, дроном. Посебно ми је драго због ове сцене. Не можете ни да замислите које муке сам имао да се добију разне дозволе да из ваздуха слети дрон на сцену, али вредело је труда, каже Миливојевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
