Од Панонског устанка до одласка Турака
Панчево – Земуница с огњиштем, трапови, радионица, кухиња са земљаном пећи, добро очувано покућство, зделе и лонци, коштане перле и стаклене наруквице, оруђе и оружје, остаци култура од праисторије до краја 18. века – мултимедијална изложба „Чуруг на удару империја” заузела је читаво приземље панчевачког Народног музеја.
Све изложено књига је из земље чије странице, слој по слој две деценије открива археолошка експедиција током исто толико дугог пројекта Музеја Војводине. Слојеви локалитета Стари виногради између данашњег Чуруга и Жабља сведоче тако о животу становника провинције коју су Римљани прозвали Панонијом. Истражена су два хектара много ширег простора на ком су се смењивали Панонци, Келти, Сарматска племена, Лимиганати, Мађари, Германи, Готи и Гипиди који су отерали Хуне, све до насељавања Словена и Срба на овај терен, а највише се ратовало у борби за доминацију империја од Римске, Византијске до Турске.
„Испратили смо четири процеса. Први, време крвавог Пакс Романа, покоравање Панонаца, то јест ширење Римске империје на преласку из старе у нову еру и Илирски устанак највећи после Пунских ратова. Други прати насеља из касног римског периода, краја империје и седелачка насеља, сукобе робова и слободних Сармата и Лимиганата и најезду Хуна. Долазак Мађара обележава трећу епоху. Крајем 9. века, они затичу утврђења већ оформљених словенских кнежевина, окупирају те територије и настаје њихова држава у суживоту са Словенима. Четврти процес је крај турске владавине и живот српских насеља земуница с почетак 18. века”, прича за „Политику”, археолог Станко Трифуновић, аутор изложбе, додајући да је њено гостовање у Панчеву и прво након премијере у Новом Саду.
Поставка је конципирана у два сегмента – један хронолошки прати ове четири велике епохе, док други кроз десет тема свакодневног живота, археолошким материјалом илуструје како се у најранија времена трговало, бавило разним занатима и обрађивала земља, а посетилац сагледао и схватио свакодневицу људи који су живели на тим просторима. Намењена је публици која би највише желела да се врати у прошлост, додаје Трифуновић, пре свега људима који нису археолози, те су пред Панчевцима реплике исечака објеката у размери један кроз један у природним материјалима, уз додатне илустрације и за сваку епоху, ситнији археолошки материјал.
За двадесет година пројекта истражена је територија дуж обале некадашњег широког ритског појаса уз Тису већа од два хектара и око 1.000 објеката, а претпоставља се да се локалитет простире на око стотинак хектара, што ову археолошку експедицију сврстава у једну од највећих у Србији у последњих пола века. У њој је учествовало више од 200 археолога и студената археологије, тако да је постала и нека врста неформалне археолошке школе у којој су студенти стицали знања, која су примењивали на другим налазиштима. Кроз истраживања огромног комплекса ове археолошке дестинације на мапи средњег Подунавља дошло се и до идеје стварања музеја на отвореном – археолошког парка Чуруг.
„То је један нови корак и будућност археологије Војводине, па и Србије, јер археологији треба нови импулс и подстицај, а треба је и више приближити људима. Тренутно су Музеј Војводине, локална заједница и покрајински Завод за заштиту споменика културе у договору око такве реализације пласмана археолошких резултата са налазишта Чуруг”, каже Трифуновић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
