Чудесна фока
Фоке се убрајају у породицу перајара и спадају, по мишљењу неких зоолога, у месождере. Постоји, међутим, веровање да потичу од групе месождера из које потиче пас.
Има више врста фока. Најчешће су обичне фоке, ушате фоке и морж или морски коњ.
Фока је обични сисар чија дужина износи од метар и 60 центиметара до два метра, од њушке до врха носа. Тежина мужјака може достићи и стотину килограма, док је женка мања и лакша. Због ваљкастог облика тела фоки прија живот у води. Њене четири ноге су заправо пераја. Ноздрве и ушне шупљине могу се потпуно затворити како у њих не би улазила вода кад животиња зарони. Кожа је обложена дебелим слојем масноће, па фока може дуго да издржи у леденој води и да поднесе ниске температуре.
Ушате фоке су виткије од осталих перајара. За разлику од обичне фоке, ушата фока креће се на земљи прилично хитро и на смешан начин јер се подупире на стражње пераје, а помоћу предњих напредује. Ушате фоке су једини перајари који са сваке стране главе имају по једно мало спољно уво.
Ови сисари редовно се коте у мају. Колевка им је мала рупа ископана у леду, али младунче не осећа зиму јер је покривено меким крзном.
Мама фока свој пород ставља поред себе како би почео да сиса млеко. Неко време не напушта ни за тренутак малу фоку и често је храни. Свега неколико сати пошто се окотила, млада фока уме већ да плива и да рони. После неколико дана малишан не тражи више толико млека као у почетку и мајка може да га напусти на сат-два да би отишла у лов.
За време одсутности мајке, мала фока остаје на жалу заједно с другим младунцима и убрзо почињу заједничке игре и забава.
Мале фоке се у почетку необично боје воде. Да би их присилила на пливање мати често мора да их баци у воду. А када прође кратко нордијско лето, млади се придружују одраслима и сви се заједно селе у топлије крајеве.
Поред маме је најлепше (Фото: Пиксабеј)
Фока је изврстан пливач. Плива прсно и леђно, на површини и под водом. Али ипак не може да остане под водом дуже од неколико минута јер дише плућима, као човек.
Фоке имају изванредан смисао за тачност. У доба сеобе, која се редовно обавља у октобру, напуштају острва Аљаске и одлазе на зимовање у топле пределе океанских острва, уз Калифорнију. У априлу се враћају на север и то с толиком тачношћу да обална стража може с највећом прецизношћу унапред да утврди дан, па и сат њиховог доласка.
Колико је окретна у води, толико је, напротив, неспретна на земљи. Задња пераја не могу да поднесу тежину тела, па се животиња подупире предњим перајима, као кад човек иде упирући се длановима о земљу и вукући за собом ноге.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
