Изложба о животу на ободима Римског царства

– Чини ми се, Римљанин да се појави сада и овде једино би се изненадио да види авион, толико су тога они знали. Уосталом, градски живот веома им је био познат, не заборавите да је Рим имао милион становника, први град који је то достигао био је Лондон у 19. веку – рекао је Кораћ.

Историјски подаци говоре да је стварањем провинција Паноније и Мезије током првог века римска држава на Дунаву успоставила лимес, систем фортификација које су повезане мрежом путева. Око тих утврђења временом су се формирала насеља из којих се потом развијају и градови. Поред стратешки значајног положаја Подунавља, нарочито од краја трећег и током четвртог века, у залеђу се развијају велике урбане целине попут Наисуса (Ниш) и Сирмијума (Сремска Митровица), који прераста у једну од престоница Римског царства. У непосредној близини места у којима су рођени, цареви Галерије, Максимин Даја и Константин завештали су велике архитектонске комплексе, Рoмулијану (Гамзиград), Шаркамен, Медијану.

Занимање за римска налазишта на простору Србије сеже још у 17. век када римске остатке описује низ путописаца, док прва археолошка истраживања почињу тек крајем 19. века, да би се последњих сто година на бројним налазиштима дуж Дунава вршила обимна ископавања, међу којима се издвајају систематска истраживања великих легијских логора Сингидунума (Београд) и Виминацијума (Стари Костолац).

Природно је, стога, како је рекао Стефан Поп-Лазић из Археолошког института, један од аутора поставке, да је материјал који чини ову изложбу дошао из разних институција: из Музеја Срема (Сремска Митровица), Музеја Војводине (Нови Сад), Историјског музеја Србије (Београд), Музеја града Београда, Војног музеја (Београд), Музеја у Пожаревцу, Музеја у Нишу, Музеја Крајине (Неготин), Музеја у Зајечару... Прилика да може да их види изузетан број људи који свакодневно прође кроз Кнез Михаилову улицу, у којој је атрактиван академијски галеријски простор, тешко се добија.

– Решили смо, зато, да поставку конципирамо и текстуално тако да буде пријемчива свима, и онима који нису ни на који начин упознати са нашом темом. Јер, дубоко верујемо да је заштита споменичког наслеђа, античког, али и сваког другог, директно у вези са тим да ту баштину све више појединаца познаје и препознаје. Тако ће се можда и шира јавност више ангажовати на њеној заштити. Као археолог дошао сам до закључка да највећи проблеми са којима сам се сусрео нису научне природе, већ је то чињеница да код нас античко наслеђе, нажалост, пропада – оценио је Поп-Лазић, истичући неке од предмета у витринама.

– Представили смо мноштво налаза, почев од римске опеке, с посебним ознакама, преко папируса који су на наше просторе донеле легије из Египта и недавно откривеног мача из Виминацијума, а ексклузиван је јер је у целости очуван, па до шлемова из Беркасова, светског ранга, и иконе Јупитера из античке Егете, данашње Брзе Паланке. Подједнако су интересантни и делови одеће римских матрона и девојчица из гробова Виминацијума, и то ексклузивно премијерно излажемо.