С лобистима само јавно
Неки законски пројекти годинама чекају на усвајање, али закон о лобирању очигледно је доспео на бржи колосек. Влада Србије је прошле недеље усвојила предлог овог правног акта који ће на јесен бити упућен скупштини, па је обећање од пре неколико месеци о његовом усвајању до краја 2018. године – више него реално.
За неке је ова брзина неочекивана, а за неке је и само доношење закона („који легализује корупцију”) проблематично, али законодавац очигледно има у виду препоруке Савета Европе и других европских институција да поменути пропис треба, у ствари, да допринесе сузбијању корупције. Јер функционери ће, у складу са законом, морати да пријаве Агенцији за борбу против корупције сваки контакт са лобистом, а лобисти ће морати да се региструју у агенцији која ће имати њихов списак. Агенција ће донети и кодекс лобирања, што значи да је циљ доношења овог закона да утицај на носиоце јавних функција буде видљив и омеђен одређеним правилима, за разлику од досадашњег лобирања, које постоји, али се обавља по неписаним правилима.
Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић зато истиче да је само доношење закона значајна чињеница за лобисте и лобирање, мада остаје дилема да ли ће Агенција за борбу против корупције моћи да преузме толики део обавеза у вези са вођењем регистра лобиста, њиховом едукацијом, пописом контаката лобираних и лобиста.
– Друштво лобиста Србије сматра да предлог закона непотребно дели лобисте на регистроване и нерегистроване. Нерегистровани ће моћи да се баве лобирањем иако своју активност не морају да пријаве, док ће регистровани лобисти морати да се региструју, едукују и подносе одговарајуће извештаје Агенцији за борбу против корупције.
На примедбу да ће нерегистровани лобисти, према тексту закона, деловати само као представници својих удружења или привредних друштава, а регистровани ће моћи да заступају било коју организацију, Ненад Вуковић одговара да ће нерегистровани моћи да заступају веома широко схваћена привредна друштва, што значи да ће и они, фактички, деловати као регистровани лобисти, али без обавезе пријављивања и састављања извештаја. Једини писани траг о контакту носиоца јавне функције и нерегистрованог лобисте биће, тако, само обавезни извештај функционера о сваком његовом разговору са (нерегистрованим или регистрованим) лобистом.
И адвокат др Душко Крсмановић, који је докторирао на теми лобирања, указује на ову разлику у законском третману регистрованих и нерегистрованих лобиста, али истиче и да је она потребна да би Агенција за борбу против корупције уопште могла да се бави овим пословима. Јер, када би сваки нерегистровани лобиста, као и регистровани, имао обавезу да сваку своју активност пријављује Агенцији за борбу против корупције, претпоставља се да рад агенције у тим условима не би био могућ.
Крсмановић сматра да лобисти не би требало да имају високу стручну спрему, као што је наведено у предлогу закона, јер ће то, каже, створити потешкоће у заступању појединих професија и делатности.
Питање је и како ће у пракси бити прихваћена обавеза сваког функционера да у року од 15 дана извести Агенцију за борбу против корупције о контакту са лобистом. Функционери институција за које се претпоставља да могу бити под великим налетом лобиста (Министарство финансија, Министарство трговине...) вероватно ће тешко успевати да саставе све те извештаје, а поготово се намеће питање како ће лобирано лице одговорити на законску обавезу да лобисти у „благовременом року” пружи податке „у вези са предметом лобирања”.
Оваква решења упозоравају на то да би закон могао да буде „мртво слово на папиру”, на шта упозорава Крсмановић помињући таква мађарска, црногорска и македонска искуства. У овим државама поменути пропис је доживео фијаско, али се, с друге стране, у Словенији „солидно примењује”.
Да ли Ненад Вуковић очекује да ће у Србији после доношења закона бити регистрован велики број лобиста? Каже да их је у Словенији осамдесетак, али да је у Црној Гори регистрован само један. Надам се да ће их код нас бити онолико колико нам је потребно, и на економском и на политичком плану, каже Вуковић, док Душко Крсмановић наглашава да је закон о лобирању, по правилу, само надградња читавом систему прописа од значаја за борбу против корупције. Ако основни закони из ове области не функционишу, онда то тешко можемо очекивати од закона о лобирању као лекс специјалиса у области борбе против корупције, рекао нам је Крсмановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
