Излазак из кризе утиче на српски БДП
Раст бруто домаћег производа (БДП) у првом полугођу од 4,8 одсто био је замашан и све је изненадио. Али, неће остати такав до краја године. Процењујем да ће бити већи од четири, али не и 4,8 одсто. Раст из првог полугођа је мало предимензиониран, јер је база у првој половини прошле године била ниска. Један од разлога је суша у 2017. години па је зато садашњи раст пољопривреде готово 15 одсто. Да је пољопривреда стагнирала и ове године раст БДП-а би био три одсто, како је првобитно било и предвиђено, оценио је јуче Стојан Стаменковић координатор билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању редовног месечног извештаја.
По његовим речима привредном расту није допринела индустрија, јер она стагнира, већ пољопривреда, грађевинарство и услуге. Прехрамбена индустрија излази из кризе у којој је била прошле године, али њен раст од два одсто није довољан да порасте укупна прерађивачка индустрија. Пад је у производњи пића, текстила, хемијској индустрији, електричне опреме, посебно оне за домаћинства, значи трајних потрошних добара, што указује да је потрошња домаћинстава ниска и да не подржава индустријски раст.
Стаменковић је поновио свој познати став да вишак пара у државној каси није добар, јер елиминише тражњу. За привреду наше величине и снаге то води стагнацији, а не привредном расту. По његовој оцени добро је што влада планира да укине закон којим су од новембра 2014. умањене пензије и да суфицит у буџету једним делом искористи за повишицу пензија.
– Проналажење стратешког партнера за РТБ „Бор” је веома добро, јер је отклоњен велики терет. Нађена је компанија из рударске бранше, великих финансијских капацитета. Учешће рударства у БДП-у је мало, један одсто или испод један, и било би добро да нови партнер да подстицај овој производњи која стагнира – рекао је Стаменковић.
Подаци показују да је у јулу повећана стопа раста спољнотрговинске размене, увоз расте брже од извоза, али је задржана покривеност увоза извозом од 76 одсто. Промет у трговини на мало показује тенденцију убрзања раста, а аутори МАТ-а то приписују порасту кредита који су одобрени становништву, а који је двоцифрен.
Иван Николић, уредник МАТ-а, рекао је да се с реформама у правосуђу најмање одмакло, а оне не подржавају привредни раст што су препознале и међународне анализе попут дуинг бизниса и индекса слобода. По тим показатељима ми смо и даље ниско рангирани. Међутим, подаци о привредним преступима одговорних лица, правних лица, који су кажњени због привредних преступа у 2017. години. показују да има помака. Он је навео да је број оптужених одговорних лица за привредне преступе у прошлој години утростручен у односу на годину дана раније, док је број осуђених увећан 3,4 пута. – Највише преступа је у примени Закона о рачуноводству чија је примена почела од 2015. године, углавном због нестручности људи који су одговорни за вођење фирми, од власника до књиговођа – казао је Николић.
Коментаришући могућност да у условима стабилних финансија буду смањени порези и доприноси на зараде Миладин Ковачевић је рекао да пореска реформа треба да буде усклађена са другим реформама, пре свега пензијско-инвалидског система.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
