Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА СЦЕНЕ: 52. БИТЕФ

Оливер Фрљић звезда фестивала

Вечерас и сутра увече представе хрватског редитеља. – Највећи проблем за организаторе била набавка блата за потребе дела „NO43 Прљавштина” естонског Театра NO99
Оливер Фрљић звезда фестивала
Из пред­ста­ве „Гор­ки – Ал­тер­на­ти­ва за Не­мач­ку” Оли­ве­ра Фр­љи­ћа ко­ја је на про­гра­му ве­че­рас (Фо­то Би­те­ф)

Средине у којима  није могуће Фрљићево позориште су синдром саме по себи. Овим речима Иван Меденица, уметнички директор и селектор Битефа, најавио је две представе Оливера Фрљића у овогодишњем 52 фестивалском издању: „Горки - Алтернатива за Немачку” у продукцији театра „Максим Горки” из Берлина која ће бити изведена вечерас од 20 сати на сцени „Раде Марковић” Београдског драмског позоришта и „Шест лица тражи аутора” Сатиричког казалишта „Керемпух” из Загреба сутра увече у истом термину на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212.

Реч је о остварењима која се баве феноменом јачања десног популизма, ксенофобије, нетолеранције и ауторитарних режима у Европи, али и свету. Као што је увек случај са Фрљићевим радом, ови комади преиспитају и положај позоришта у таквом окружењу, његову спремност и могућности да му се супротстави. Обе представе су увелико распродате. Оливер Фрљић, редитељ анђеоског лица и челичног карактера радо долази у Београд, први пут је гостовао на Битефу 2009. године. Ово није први случај да на овом фестивалу гостује са две представе. Најављујући свој долазак и ове године на Битефу Оливер Фрљић у свом духу каже:

–Битеф ми је увек значио могућност сусрета са људима који су имали снагу и потребу да изађу из простора националне ускогрудности и створе универзалнији језик од етноцентричког замуцкивања којим тренутно комуницира велики део Европе и света. Као окорели атеиста, сваког дана молим бога да у тренутку кад умрем постанем део колективног заборава. Мислим да би ми највећи пораз представљао било који облик постхумног признања онога што сам радио или интеграције у било какав национални корпус. Против логике националног крда сам се борио већи део свог живота, па се надам да моја смрт, кад дође једног лепог дана, неће избрисати ту чињеницу. Другим речима: о покојнику све најгоре.

Публика 52. Битефа прве фестивалске вечери имала је прилику да види два извођења словеначке представе „Одило.Затамњење.Ораторијум” у режији Драгана Живадинова. И док је у „Центру Сава” са закашњењем од сат и по времена битефовска публика пратила сценске искораке Драгана Живадинова, сазнајемо и разлоге овог кашњења. Авион којим је један од словеначких глумаца требало да допутује у Београд је непланирано је каснио. Уметник је стигао пет минута пре почетка прве представе захваљујући разумевању људи са  аеродрома  „Никола Тесла” који су непосредно после слетања авиона омогућили глумцу да убрзано прође све процедуре и стигне да се представи београдској публици. Словеначка екипа је уједно, сазнајемо,и најмногољуднија екипа на овогодишњем 52. Битефу. Укупно је у Београд стигло 57 чланова екипе представе „Одило.Затамњење.Ораторијум”. Иначе на овогодишњем фестивалу борави и боравиће око 250 уметника, гостију. Током боравка у Београду користе прилику да прошетају Калемегданом, Скадарлијом, Кнез Михаиловом улицом, али и да густирају ћевапе, буреке, домаће ракије, вина...

Иза организатора 52. Битефа је „рударски“ вишемесечни рад. Сви који имају прилику да сагледају њихов ангажман иза сцене знају са каквим мукама се суочавају. Тако су протеклих недеља истрајавали на техничкој припреми реализације представа – инсталација „ПA'AM”  младог израелског уметника Надава Барнеа, „Вечна Русија” и „Заоставштина, комад без људи”. Буквално су, кажу, морали све сегменте представе да реализију овде у Београду. Но то је само мали део њихових обавеза. Највећи проблем продукције Битефа, рекло би се, био је да набаве блато за потребе дела „NO43 Прљавштина” естонског Театра NO99. Главни реквизит за ову представу, односно блато које се прави од посебне смесе наручили су управо из Естоније. Ову представу публика ће моћи да прати у директном преносу РТС 2 као и на видео биму на Тргу Николе Пашића.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милорад Ч
Не зна се је ли већа мржња према Србима из Крајине у Београду или Загребу. Милошевић и Туђман, то је то.
Марија
Црногорци у Београду о свему одлучују. Још од 45-те када је Ђилас одлучивао о животу и смрти Београђана.
Sasa Trajkovic
Potpuno NE tačna konstatacija započelo je sa Lajbahom i koketiranjem sa fašističkom ikonografiom kao vid PERFORMANSA a završilo se fašizmom, ratnim zločinima i kravavim raspadom jedne zemlje... ovo je samo bleda kopija već viđenog ipak NIJE se loše podsetiti novog kulutrnog miljea u EU ... jer kako neko reče Srbija jeste malo zakasnila ali je na doborm putu u 90 te.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.