СПЦ у мисији очувања канонског поретка

У размаку од свега три дана патријарх српски Иринеј састао се највишим црквеним представницима обе патријаршије чији је сукоб већ недељама у жижи јавности: Московске и Васељенске.

Две најутицајније православне цркве на самој су ивици потпуног прекида канонских односа после одлуке Васељенске патријаршије да преузме на себе решавање црквеног питања у Украјини. Пошто је почетком септембра Васељенска патријаршија именовала двојицу епископа за своје изасланике, егзархе, у Кијев, Свети Синод Руске православне цркве узвратио је прекидом заједничких богослужења, непомињањем васељенског патријарха на литургијама и неучествовањем у међуцрквеним телима. Ситуација се, међутим, није смирила, већ је наставила да се заоштрава. Пре нешто више од недељу дана васељенски патријарх је поновио чврсту одлуку да ће црква у Украјини добити аутокефалност, на шта су званичници руске цркве одговорили да ће прекинути све односе са Васељенском патријаршијом.

У тако затегнутој ситуацији између Москве и Цариграда, српски патријарх нашао се у прилици да и са једном и са другом страном разговара о тренутно горућој теми православља: украјинском питању и проглашавању аутокефалне цркве у овој земљи. Протумачено је тако да је реч о својеврсној „дипломатској мисији” и да српски патријарх, у ствари, има неку врсту посредничке, помиритељске улоге између Москве и Цариграда, па би тако требало да васељенском патријарху Вартоломеју још једном пренесе ставове руске стране. С друге стране, незванично је објављено и да Руска црква није тражила од СПЦ да буде њихов заступник, већ да ће патријарх Иринеј износити искључиво ставове српске цркве.

А ти ставови су у потпуној сагласности са ставовима руске цркве. То је потврђено прошле среде, на састанку у Патријаршији у Београду, где су се сусрели други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион и патријарх Иринеј, заједно са осталим члановима Светог архијерејског синода СПЦ. Као и руска, и Српска православна црква, укратко, сматра да давање аутокефалије црквеним структурама у Украјини, мимо канонски признате аутономне Украјинске православне цркве и Руске цркве, под чијим је она окриљем, представља грубо кршење црквених канона.

Такав став СПЦ добро је познат и „другој страни”, васељенском патријарху Вартоломеју, који је још крајем августа добио писмо српског патријарха Иринеја где се упозорава на проблеме који могу произаћи из неканонског решавања украјинског питања. О томе је васељенски патријарх поново обавештен на састанку са српским патријархом у Солуну у суботу. Тај сусрет десио се недељу дана пошто је патријарх Вартоломеј изјавио да ће дати аутокефалност не само цркви у Украјини, него и свуда где за то буде било потребе, што би се могло односити и на Македонију. Резултате „братског састанка” у Солуну на којем се, како је саопштено, „у духу обостраног разумевања и братске љубави разговарало на теме од међусобног и свеправославног значаја” није лако предвидети. Између осталог и због тога што је последњег дана августа поглавар Васељенске патријаршије Вартоломеј имао братски састанак и са руским патријархом Кирилом, са којег је чак руска делегација, како су изјавили медијима, отишла са пуно оптимизма. Седам дана касније Цариград је именовао егзархе, а питање аутокефалије цркве у Украјини добило је на убрзању.

Српска православна црква једина је до сада од помесних православних цркава чији је поглавар имао прилике да на ову горућу тему разговара и са Московом и са Цариградом. О украјинском питању, међутим, огласиле су се и друге православне помесне цркве. Александријска патријаршија и православна црква Пољске позвале су у заједничком саопштењу на очување канонског поретка и јединства и избегавање конфликта. Подршку канонској Украјинској цркви дао је јерусалимски патријарх, док је из Грузијске православне цркве саопштено да се неће мешати у сукоб Васељенске и Московске патријаршије. С друге стране, украјинска аутокефалија и цариградски патријарх добили су подршку америчког Стејт департмента.