Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спаљена земља

Спаљена земља
(Фото Д. Жарковић)

Када сам се крајем септембра враћао аутомобилом из Словачке на ауто-путу Нови Сад–Београд су ме у раним вечерњим сатима дочекали нестварни, језиви призори. Са обе стране аутостраде у даљини су се виделе ватре, дугачке пламтеће линије.

Неупућени странац би помислио да нас је погодила елементарна непогода или неки индустријски удес. Мени је то више личило на метод спаљене земље које су овде окупатори спроводили против цивилног становништва, односно генерал Шерман систематично против грађана побуњених држава Југа, на свом чувеном окрутном маршу кроз Џорџију у америчком грађанском рату.

Неким нашим газдама и сељацима окупатор није потребан јер сами подмећу пожар да иза њих не остане ништа, не само на њиховим властитим њивама, него и по пашњацима, утринама, шибљацима, луговима и каналима.

Ових дана сам поново путовао аутомобилом и готово свуда где сам био (општина Врбас, Оџаци, Бачки Петровац, Тител, Ковачица, Панчево и др) и дању и ноћу горе стрњике и све око њих. На улазу у Ковачицу се скоро шећерана и пут усред сунчаног дана нису добро видели. Канали крај пута са опрљеним растињем и обронци брда крај Вилова и Лока делују тужно и страшно. Како ли је тек живом свету?

Спавају ли мирно пољочувари, полицајци, чланови ловачких удружења, службеници локалних самоуправа, покрајинских секретаријата и републичких министарстава, стручњаци научних института и завода задужених за заштиту природе, животну средину, пољопривреду, туризам и рурални развој док траје овај терор?

Очигледно да је казнена политика слаба кад пиромани широм Војводине харају пољима дању и ноћу. Када ће власт да промени закон и поред новчане казне, уведе обавезан друштвено користан рад за потпаљиваче који би се састојао у физичком помагању заводима за заштиту природе?

Требало би их присилити и да одслушају серију предавања, са провером знања на крају, о штетности уништавања ватром живог света у и на тлу. На крају, такви не заслужују подстицајне мере владе у ратарству, када основу пољопривреде, земљу и живу природу угрожавају.

Иван Зафировић

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ненад
И ко је сада од вас у праву? Људска врста је дефинитивно најгрђе што је могло да задеси планету. Спремни смо да уништимо све због своје охолости, само не би признали да нешто ипак нисмо схватили како треба. Како природа функционише? Најлакше је да уништимо све што не разумемо.
Леон Давидович
Ето директне производње угљен диоксида. Истина он настаје и труљењем биљних остатака али постепено . Уништавају сав живи свет у површинском слоју земље попут мрава, буба мара, паукова, бумбара и свакојаких других инсеката, уништавају и пужеве, уништавају и гмизавце, сисаре и сав живи свет. Корови обично имају дубок корен тако да иако им униште површински део они опет избију из земље. Дрвећеу изгоре стабла, али опет из корена избија ново растиње, али уместо усамљених стабала више као џунгла. Сав азот из спаљених материја оде им у атмосферу тако да земљу само осиромашују у погледу хранљивих вредности азота. Ту дакле користи по природу нема али има штета. То су изабрали као методу само да би се решили остатака биљака јер да би их припремили за заоравање треба им много рада било физичког или са машинама, а то им је све трошак. Ето зато пале због нерада и зараде.
Borivoje M
Napomenuo sam, Ambrozija je jednogodisnja biljka, reprodukuje se samo iz semena. Kupina je VISEGODISNJA biljka, razmnozava se reznicama i podzemnim izdancima, tu je jedino moguce unistavanje Glifosatom koji unistava i koren biljke. Uz to je kancerogen. Jedna biljka Ambrozije napravi i do 200.000.ooo semnki koje su izuzetno lagane i prenose se vetrom. Dovoljna je jedna biljka u neodrzavanom kanalu da se za par godina zakorovi ogromna povrsina. Inace, ambrozija je doneta na podrucje Evrope pre nekih 30 godina iz USA sa semenom krompira. Istrebiti je ne mozemo, mozemo joj eventualno smanjiti populaciju, a to se osim hemijskim sredstvima uspesno obavlja i spaljivanjem plitkog povrsinskog sloja zemlje.
Леон Давидович
@ Borivoje M Како ћу Вам поверовати кад сам на претходно спаљиваним ливадама видео више амброзије него игде. Како никне није ми јасно али сам је видео. Исто тако не спаљују људи површину земљишта само у равницама већ и у брдским пределима. И ко је још паљењем искоренио папрат ( бујад) купину и друге биљке које имају дубок корен, евентуално шумарке багрема итд.
Прикажи још одговора
Borivoje M
Spaljivanje njiva u jesen je jedan od nacina da se uniste semena korovskih biljaka, posebno seme Ambrozije koje je klijavo 40 godina posle sazrevanja biljke. Takodje, smanjuje se populacija stetnih insekata u povrsinskom sloju zemlje. Od kada je kod nas zabranjeno kontrolisano spaljivanje njiva, drasticno je povecana upotreba hemijskih sredstava za unistavanje korova, kao i upotreba fungicida i insekticida. Kome li to odgovara (hint: nije Galenika, sloro pa i ne radi) !
Boris
Ne razumijem. Koji je razlog za paljevinu?
Petar M
Одличан чланак

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.