Депресија је озбиљна болест

Депресија је четврти узрок одласка на боловање радно активног становништва у Србији, а о распрострањености менталних проблема у нашој земљи можда најбоље говори податак да је током протекле године прописано чак 13 милиона паковања лекова за лечење неуролошко-психијатријских обољења, што у статистичком преводу значи да је свака особа добила две кутије неког „лека за душу”. Психофармаци су, после медикамената за кардиоваскуларна обољења, други најчешће прописивани лекови у ординацијама наших лекара, а поводом 10. октобра, Светског дана менталног здравља, стручњаци Светске здравствене организације скрећу пажњу на чињеницу да ће свака четврта особа оболети од неког менталног поремећаја.

Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, истиче да је учесталост менталних поремећаја у Србији иста или слична као у развијеним земљама.

– Процењује се да око 400.000 грађана наше земље у неком тренутку живота има проблема због депресије. Депресија је трећи водећи узрок инвалидитета на целом свету и процењује се да са овом бољком живи до дванаест одсто особа у општој популацији. Наука о души стоји на становишту да ће свака пета жена и сваки десети мушкарац доживети бар једну депресивну епизоду током живота. Данас знамо да је депресија болест која има биолошку основу – мањак серотонина у мозгу узрокован стресогеним догађајима и повишеним захтевима социјалне средине може се надокнадити једино узимањем одговарајућих лекова. У највећем броју случајева одговарајући третман може помоћи у лечењу депресије, док одлагање или неодговарајући третман могу продужити овакво стање на месеце и године. Од најтежег душевног обољења – схизофреније кроз целу историју, у целој светској популацији, па и у Србији, болује око један одсто становништва – објашњава наша саговорница.

И док „родна статистика” сведочи да жене два до три пута чешће оболевају од депресије, стиче се утисак да су полови постигли „равноправност” само када је о стигматизацији и дискриминацији реч. Наиме, када се неко разболи од соматске болести, на једног болесника долазе три-четири особе које о њему брину. Од четири особе које имају ментално обољење, три особе су стигматизоване, односно понижене, деградиране или на неки начин дискриминисане. У прилог овој тези илустративно говори податак да лекове за смирење најмање дају психијатри, с обзиром на то да ове медикаменте најчешће прописују лекари других специјализација, у чије ординације није „срамота” ући.

Истраживање које је пре неколико година обавила експертска група Министарства здравља говори да свака трећа млада особа има неки ментални проблем, а овај податак добија на озбиљности и значају ако се зна да (тек) сваки пети тинејџер у Европи има душевних тегоба. Др Ивана Сташевић Карличић напомиње да губитак традиционалних вредности, слабљење породичних веза и свеобухватни заокрет у систему васпитања резултирају не само порастом насиља међу младима, већ доводе и до тога да све већи број младих не поштује ауторитете, жели све и одмах и приоритете даје личним задовољствима.

Када наиђу животне буре и олује, велики број нас ослања се на подршку породице и пријатеља, али постоје ментални проблеми које наши ближњи нису у стању да реше. На питање које су то тегобе које захтевају стручну помоћ, наша саговорница каже:

– Константни осећај напетости, треме, лошег расположења, слабо спавање, слаб апетит и неспособност да се доживи животна радост, може бити знак да нам је потребна помоћ професионалца. Неко ко је исувише раздражљив, бурно реагује на мале поводе, мање је ефикасан на послу, има породичне проблеме и проблеме у емоционалним релацијама такође завређује пажњу стручњака за душу. Важно је знати да нису сви краткотрајни поремећаји расположења, воље и напетости синоним за болест коју треба лечити. Међутим, постоји читав мозаик симптома (нерасположење, поремећај сна, смањен апетит, раздражљивост...) који озбиљно нарушавају квалитет живота појединца и његове околине и који јесу озбиљан разлог за тражење помоћи – закључује др Ивана Сташевић Карличић.