Каритас партнер државе на селу

Када је Иштван Хокса умро на салашу близу Шупљака, где је живео сам, без струје и с годишњим приходом од око 120.000 динара, нашао га је сеоски повереник, који га је у последњем периоду његовог живота редовно обилазио, заједно с волонтерима „Каритаса”, хуманитарне организације Католичке цркве.

До Иштванове куће лети се могло стићи путем, али после кише само теренским возилом. Живео је без редовних прихода, без социјалне помоћи, од продаје плодова које је сам узгајао на скромном комаду земље. Већ тешко болесног, до лекара су га возили хумани волонтери и сеоски повереник, они су му доносили и храну, обезбедили соларне панеле како би на салашу имао макар светла. Прича о Иштвану коју су нам пренели из „Каритаса” Суботица, не само да није једина, већ је, нажалост, једна од многих у Србији.

У хуманитарној организацији Католичке цркве, који има огранке у више градова Србије, кажу да већина старих који живе на селу и који су корисници њихових услуга живе сами, без помоћи младих, који у потрази за послом одлазе у веће градове, и с пољопривредном пензијом која не износи више од 10.000 динара. У сеоским домаћинствима волонтери и запослени „Каритаса” присутни су од 1996. године, када су почели да пружају услуге помоћи у кући старима са села. Како наводе у овој организацији, данас имају кориснике с територија општина Шабац, Сента, Кањижа, Суботица, Хоргош, Мали Иђош, Ваљево... Не чуди стога што је кабинет министра задуженог за регионални развој одабрао „Каритас” као партнера у промовисању и развоју сеоских задруга, чији је циљ ревитализација села и помоћ сеоским становништву.

„Знајући да имамо развијену мрежу, добро познајемо локалне заједнице, социјалне институције и организације цивилног друштва на локалу, идеја је да будемо мост у тим познанствима и да представници наше организације и господин министар заједно обиђу локалне заједнице како би представили идеју задругарства”, објашњавају у „Каритасу” Србија.

Како наводе, помоћ коју пружају људима у сеоским срединама може се поделити на пружање услуга и оснаживање. Као и за све друге њихове програме, и за ове важи: помоћ свима, без обзира на веру, националност или било коју другу припадност.

„За оне који су стари, сами, болесни или с инвалидитетом, који не могу сами, пружамо услуге помоћи у кући преко тимова геронтодомаћица и медицинских сестара. Оне мере притисак, пресвлаче, купају, а уколико затреба могу обавити и кућне послове, скувати ручак или отићи у продавницу. ’Каритасʼ у Ваљеву, на пример, организује и бесплатан превоз за старе са села којима је потребна дијализа. Посебан део активности усмерен је на оснаживање људи у руралним срединама и подразумева њихово ангажовање у производњи пољопривредних производа”, наводе у „Каритасу” Србија.

Тако су у Ваљеву особе са сметњама у развоју укључене у све активности једног сеоског домаћинства на Дивчибарама, од рада са животињама до столарске радионице, наравно, уз пратњу стручних радника. За њих је то и вид радне терапије.

Највише корисника услуга помоћи у кући има огранак ове хуманитарне организације у Шапцу. Има их, према речима директора „Каритаса” у Шапцу Мирољуба Николића, више од 500, а о њима се старају два социјална радника и више од 40 жена, медицинских сестара и геронтодомаћица.

– Наше геронтодомаћице неретко су и једине особе које их посећују, а до неких домаћинстава, нарочито оних у општинама Коцељева, Владимирци, Мали Зворник, тешко је и пешке доћи, а зими је то прави мали херојски подвиг – преноси Николић искуства с терена.

За кориснике који то не могу да обаве сами, бесплатно перу веш: имају три вешернице у којима су упослене жене из друштвено осетљивих група, особе с инвалидитетом и социјално угрожени. Од пре три године почели су с још једним пројектом намењеним људима из сеоских средина: особе са сметњама у развоју и незапослени ангажовани су у производњи воћа и поврћа, што је и вид радне терапије, али и могућност да се радно ангажују кроз овакво социјално предузеће. Шабачки огранак „Каритаса” има три имања: у Вукошићу, Богатићу и Бадовинцима.

– На тим пољопривредним газдинствима производимо шљиве, трешње, малине, купине, парадајз. Део продајемо као примарне производе, а други део обрађујемо и правимо своје џемове, слатко, ајвар. Тренутно је на газдинствима петоро запослених и око десетак корисника – каже Николић.