Огледало Југославије у Америци

Југословенски листови настају истом брзином којом и нестају, обавестио је генерални конзул Краљевине Југославије у Њујорку, Павле Каровић, своју централу, у неком свом извештају, у годинама пре Другог светског рата.

Наравно да није описао данашњу медијску сцену у земљи Србији, него оно што се у исељеничкој југословенској заједници тада дешавало у „обећаној земљи” Америци, ка којој су први мигранти са јужнословенских простора кренули средином друге деценије 19. века (први се помињу још 1540, али је о томе мало трагова).

Ову заједницу су углавном чинили необразовани и полуобразовани тежаци, мученици терани с ових простора сиромаштвом, од којих су неки брзо разумели шта је бизнис, а шта дуг према отаџбини. Саобразивши га мерилима окружења у коме су се нашли, почели су да издају дневне, тродневне и недељне новине, часописе и календаре, развијали су издаваштво што би се данас рекло, иза кога су остали драгоцени, истина често мањкави, трагови.

Ипак су и они били довољни да приљежни истраживачи Предраг Крејић и Сузана Срндовић приреде једну више него добродошлу изложбу под називом „Југословенска исељеничка периодика у Северној и Јужној Америци 1914–1945”, коју је јуче отворио министар културе Републике Србије Војислав Брајовић.

Урађена по свим правилима модерне музеолошке и архивске поставке, ова изложба у Архиву Србије и Црне Горе је снабдевена не само каталогом, него и библиографијом која стручњацима, али и знатижељницима отвара један посебан свет, историјат штампарских, новинарских и уредничких прегнућа „преко баре”, иза којих је у поменутом периоду, како су до сада истраживачи утврдили, остало трагова за 556 новина и часописа.

Штампа јужнословенског исељеништва на америчком континенту је својеврсно огледало историјских процеса који су трајали у напуштеним отаџбинама.

Зато она говори о енергијама које су биле за јужнословенско уједињење, о подршци заједничкој држави створеној 1918. године и о етничко-верским расколима који су успостављање Југославије пратили.

Ове новине сведоче и о непријатељским супротстављањима Југославији, зажареним националним и верским трвењима у исељеничкој заједници (српско-хрватским првенствено), која су на америчком континенту добила и неку врсту конкуренције када су се у причу о Југославији и њеној судбини укључили и комунисти, преко својих гласила заогрнутих другим одеждама.

Током Другог светског рата, тај сукоб је у медијској сфери, поготово у САД и у Канади, попримио врло заоштрене форме, с подразумевајућом, доминирајућом поделом на партизане и четнике.

Збивања у самој земљи су имала велики утицај на исељеничку заједницу, поспешивала су расколе у њој, доприносећи стварању једног особеног историјата, не само политичког, него и штампарског, издавачког, у коме као нека врста истинског споменика стоји „Американски Србобран”, исељенички дневни лист млађи од „Политике” само две године (покренут је 1906).

Изложба у Архиву Србије и Црне Горе чита се врло слојевито, што је јасно већ и из податка да је 1935. године у САД излазило девет „наших” дневних новина са око 61.000 претплатника, да је 17 недељника имало 128.000, а девет месечника око 30.000 претплатника.

Овај Архив је, како нам каже директор Миладин Милошевић, са изложбеним поставкама започео давне 1979. године, да би у ових скоро тридесет година представљао право архивско благо о историји Југославије из фондова Архива. Неке од тих изложби су рађене у сарадњи са угледним сродним установама из иностранства.

Само у протекле три године, приређене су изложбе о Титу и Стаљину, о краљу Александру Карађорђевићу и о кнезу Павлу Карађорђевићу које су изазвале велику пажњу јавности, не само оне стручне.

О томе говори и податак да су ове поставке обишле и обилазе највеће градове у Србији, а представљене су и у Бањалуци. Сва је прилика да ће се то догодити и са изложбом „Југословенска исељеничка периодика у Северној и Јужној Америци 1914–1945”.