Девет деценија Вишег суда у Београду

Монографија о историји Вишег суда у Београду, који је основан пре тачно 90 година, у септембру 1928, када је донет Закон о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, представљена је у Скупштини града.

Законом је пре девет деценија било прописано да жене не могу да буду судије, а данас у српском правосуђу има 1.860 жена судија и 766 мушкараца на судијским функцијама, речено је на свечаности којој су присуствовали председници судова, судије, јавни тужиоци, адвокати и професори права.

Министарка правде Нела Кубуровић подсетила је да ће седиште Вишег суда у Београду крајем следеће године поново бити у Палати правде, која се сада реновира. Овај суд, који је деценијама носио назив Окружни суд, данас је највећи виши суд у Србији. Како је рекао председник суда Александар Степановић, на територији његове надлежности живи два милиона становника и има стотину судија и 50.000 предмета на годишњем нивоу. Степановић је подсетио на значајна и историјска суђења која су одржана током његове богате историје.

„Нема живота без суда”, рекао је на свечаности пензионисани судија Слободан Рашић, који је испричао и анегдоте из Палате правде и подсетио да је у ову зграду дневно долазило од четири до пет хиљада грађана.

Монографија о Вишем суду израђена је у сарадњи са Пројектом владавине права Агенције САД за међународни развој (УСАИД), а аутор је историчар Никола Жутић. Свечаности у Скупштини града присуствовали су и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић и градоначелник Београда Зоран Радојичић.