Утисци са Сајма књига

Сајам књига је, без сумње, главни културни догађај протекле седмице. То је, доиста, светковина коју људи од књиге очекују сваке године у октобру. Често се истиче да је то празник књиге; сусрећу се издавачи, писци, с читаоцима из наше и других земаља. Све је то на одређен начин показатељ прилика, и то не само у сфери културе, него и општих прилика у земљи.

Они који су пратили поменуту светковину током деценија и нехотице пореде сајамске манифестације са овогодишњом. Сајам је нешто мањи него протеклих година. Нових издања има, али се ради више о прештампавању, што је, у принципу, важно, али када су претходна издања распродата, што често није случај.

Прилика за представљање књига је било доста, и презентације су биле углавном добро праћене, али се могло приметити да су неки од оних који су представљали књиге читаоцима остајали на општим констатацијама, без неопходних аналитичких елемената. А било је и случајева да су о својим књигама говорили аутори из кућа на чијем челу се налазе, импровизовано, јер књиге нису биле резултат нових истраживања, него су компоноване из претходних, већ публикованих. Продаја књига је била скромна, купци су били, углавном, читаоци у познијим годинама.

Када је реч о посетиоцима, важно је што су школе из Србије и Републике Српске организовале доласке ђака којима ће, свакако, остати у сећању свет књига који су видели, нарочито онима који су из мањих средина.

Пажљиви посматрач сајамске манифестације одмах је могао да примети да ђаци, за разлику од ранијих година, нису скупљали каталоге књига. Писац ових редова, и сам човек од књиге, посетио је сајам у три наврата и био изненађен када је сваког дана видео огромне редове ђака, али и других посетилаца, који су чекали да се фотографишу са Војиславом Шешељем, сваки понаособ, који је очигледно за њих идол. Био је то својеврстан спектакл који је уједно и показатељ општег стања у нашем друштву.

Др Радомир Ђорђевић,
професор Универзитета у Београду, у пензији