Споменик великој победи

Ужице – На улазу у Ужице усред кружног тока свечано је јуче, на дан када је град пре 100 година ослобођен у Великом рату, откривен споменик тој победи. Открили су га генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, градоначелник Ужица Тихомир Петковић и генерал Љубиша Диковић.

У средишту је бронзана скулптура Српкиње победнице, коју је вајар Светомир Радовић направио по узору на дело предратног уметника Ђорђа Јовановића, а аутор архитектонског решења споменичког простора је професор Владимир Лојаница. Званичан назив споменика је „Споменик великој победи”, објаснио је новинарима Никола Селаковић поводом недоумица око коначног имена (раније су помињани могући називи „Велика Србија”, „Победница” и други). Уз скулптуру у гранит је уклесан натпис: „Херојима ужичког и златиборског краја за част и слободу Отаџбине 1912–1918. Захвални Ужичани 2018.”

Свечаности су присуствовали многи гости и грађани, трубачи су свирали „Боже правде”, свештенство које је освештало споменик. Пригодне беседе одржали су Никола Селаковић и Тихомир Петковић.

Селаковић, по чијој замисли је овај ужички подухват остварен, подсетио је да су тачно пре 100 година из Ужица протерани последњи припадници окупационих снага, када је у овај град свечано умарширала 1375. официрска патрола коњичког ескадрона Тимочке дивизије. – Тим чином означен је крај трогодишње драконски репресивне окупације у којој је Србима било одузето право на језик, писмо, идентитет, на постојање. И крај четворогодишњег војевања најтежег и најстрадалнијег у историји српског рода. Србија је тада мобилисала преко 700.000 војника и остварила победу против вишеструко јачег непријатеља. Платила је и страшну цену за то: изгубила близу милион и 300.000 становника, 28 одсто своје укупне популације и 62 одсто мушкараца између 18 и 55 година, претрпела је ратну штету процењивану између седам и 10 милијарди франака у злату. Прошла је голготу и опет васкрсла – истакао је генерални секретар председника Србије, па додао да се овим чином слави победа и слобода: – Овим спомеником након много деценија исправљамо неправду и од заборава чувамо сећања на оне чији смо потомци. Јер пре 50 година, на педесетогодишњицу победе у Великом рату, у Ужицу нико није прославио ништа.

– Данас, 100 година после Великог рата, стоји усправна, поносна и суверена Србија. Суочена са сличним недаћама, али поучена својом тешком и славном прошлошћу, мислећи и руководећи се својом будућношћу. Србија која мукотрпно чува своју независност и своју војну неутралност, која се бори за привредни, научни, културни и сваки други напредак. Данас показујемо својој деци како се поштују и славе преци и граде вечите вредности, показујемо шта значи самопоштовање – напоменуо је Никола Селаковић говорећи у свом родном граду.

Он је у изјави новинарима након церемоније поменуо да ове године два града у Србији добијају велелепне споменике: сада Ужице, а други је Нови Сад где ће бити споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, коме се Нови Сад и цела Војводина одужују једним дивним спомеником, указао је он, па поводом страдања српских ратника у Великом рату додао:

– Свака кућа и свака породица има своју породичну епопеју из тог рата: из моје куће су отишла тројица браће мог деде, вратио се један. Тај један није имао деце, да се мој прадеда није оженио други пут ја данас не бих био жив. А и моје и ваше деде, прадеде, прабабе су рађале мајке Српкиње, овај споменик је таквој једној мајци, мајци Србији која је родила и подигла јунаке. Имате причу овде о једној мајци из села Стапара која је послала четири сина у Велики рат. Једина је била можда те среће у Србији да су јој се сва четворица вратила. Ми се поносимо тиме што смо тада били на правој страни, победничкој, али се поносимо и тиме што данас равноправно, уздигнута чела и пуни уважавања разговарамо и са онима с чијим су прадедовима наши прадедови војевали и делили мегдане. Јер данас из нас много више говори разум и сталоженост, чињеница да смо из тих тешких и бурних, али славних дана наше прошлости као народ нешто научили.

Селаковић је на питање зашто не име „Велика Србија”, како се звала скулптура Јовановића по којој је споменик урађен, овако одговорио:

– Уметник Света Радовић је по узору на дело Ђорђа Јовановића урадио ову скулптуру, која није копија Ђорђеве скулптуре. А од те скулптуре Ђорђа Јовановића сачувана је само једна фотографија. Поносан сам што смо ми данас открили „Споменик великој победи”, јер назив скулптуре и назив споменика нису исте ствари.

Како је казао градоначелник Ужица Тихомир Петковић, Ђорђе Јовановић је 1900. или 1901. извајао ову скулптуру која приказује младу жену у стојећем ставу, свечано одевену, с ловоровим венцем победнице на глави како у левој руци држи заставу Србије, а у десној, високо подигнутој, круну, док јој уз скуте леве ноге стоји двоглави орао. – Незнање може погрешно да представи симболику ове скулптуре, па тако долазимо до тога да се круна тумачи само као симбол краљевине, иако је она у хералдици симбол државне независности. Ужице овим добија јединствен споменик којим обележава стогодишњицу победе у Великом рату и једну врсту новог симбола који ће подсећати на величину подвига наших предака. А ово је и споменик Српкињи, мајци, жени и сестри, оној која је родила хероје и после рата обновила нашу нацију – рекао је Петковић.