Сонаром траже тунеле под Дунавом

Нови Сад – Кад може Лох Нес, може и Нови Сад, верује новосадски архитекта Војислав Девић који позива да се испита овдашња легенда о тајном тунелу испод Дунава. На мапама, подводни тунел не постоји. Стари картографи и градитељи Петроварадинске тврђаве никад га нису уцртали. Или таквог тунела никад није ни било, међу 16 километара подземних војних галерија за које се зна у систему тврђаве.

У свету, легенда о чудовишту из шкотског језера Лох Нес живи око деведесет година. И данас је, уз шкотски виски, велики бренд. Истина, и странци који издалека долазе у Нови Сад, на фестивал Егзит, већ познају нашу домаћу ракију. Она им се на путу до музичких бина на Петроварадинској тврђави нуди с ногу, у пластичним епруветама. Нико их, срећом, још није убедио да успут траже тајни тунел.

„Пошто смо у 21. веку, не треба ни ви ни ја да то копамо и истражујемо јер сад постоје инструменти – сонари и детектори”, каже за наш лист Девић, истичући да Новосађани о овој легенди причају већ два века, а да „прстом нису мрднули” да је докажу или оспоре.

Прошлог лета, он је окупио малу дунавску експедицију, неколико људи заинтересованих за истраживање легенде. Заједно су испловили бродом опремљеним сонарима и то документује фотографијама. Наводно су код Варадинског моста, ближе новосадској обали, нешто и уочили, али су потребна даља испитивања.

„Узмите само какву корист од међународних истраживања имају становници око језера Лох Нес. То је туристичка мека. Зашто ми не бисмо истраживали Дунав, позвали и Аустријанце и Мађаре, и Русе и Американце, да заједно радимо. Наша дужност је да то истражимо, не само због туриста”, наводи наш саговорник.

О тунелу под Дунавом имао је, како каже, срећу да чује од своје баба-тетке Дренке Богојевац 1963. године. По њој, задњи пут је тунелом прошао брачни пар, један лекар са женом, 1913. године. „Они су шљапкали по води, што значи да је тунел већ онда пропуштао воду и да је данас, ако постоји после сто година, вероватно потопљен, а можда и зарушен”, размишља Девић. Нема, међутим, података о том пару, нити због чега су баш туда, ето, пролазили. Улаз је наводно био из крипте у Цркви Светог Јурја, крај степеништа за Петроварадинску тврђаву, док је излаз био код Цркве Светог Јана Непомука која је пре постојала на новосадској обали. Ту се налазио Брукшанац или Мостобран, мало војно утврђење које је служило за одбрану тврђаве. По завереницима легенде, тунелом под водом снабдевала се та мала тврђава.

За тадашње Хабзбуршко царство, Петроварадинска тврђава је била важна тачка одбране од Турака. Грађена је 90 година. Камен темељац је положен 18. октобра 1692. у присуству царског изасланика, принца и маршала Еугена Круа, а градња је уз прекиде трајала све до 1780. године. Њен мински систем одбране био је један од највећих међу европским фортификацијама, а грађен је од 1765. године. Унутар подземља биле су замке и барикаде за војску која би покушала да дубље продре унутар тврђаве.

Данас посетиоци тврђаве могу да са службом водича Музеја Новог Сада обиђу око километар ових тунела. Иде се девет метара испод површине, што је први од четири нивоа ходника, а тура траје око 45 минута, на српском или енглеском језику. Деоница омогућава посетиоцима да стекну знања и слику о примарној функцији подземља, а то је била одбрана саме тврђаве, наводи за наш лист виши кустос Ивана Гудурић Јовановић. На неколико пунктова, водичи показују и објашњавају стратегије одбране: пушкарнице, заседе, активирање минских поља, топовнице. Приказан је и камин за одржавање ватре.

„Вођење се заснива искључиво на историјским чињеницама и на званичним подацима до којих су дошли истраживачи. Најчешће је питање о постојању тунела испод Дунава, на које је одговор да не постоје никакви докази о његовом постојању, као и да је читав систем одбране тврђаве тако осмишљен да омогућава повлачење војске према Фрушкој гори”, објашњава кустоскиња.

По њеним речима, две трећине посетилаца су страни туристи којих је сваке године 15 одсто више. Највише их је из региона, затим из европских земаља. У последње две године, уочљиво је повећање броја гостију из Кине, а долазе и амерички туристи на крстарење Дунавом.

Музеј на тврђави је прошле године имао 30.454 посетиоца, а до овог новембра 32.236. У оба случаја, како сазнајемо у музеју, 60 одсто чине посетиоци подземних војних галерија.

Крипта Цркве Светог Јурја

У Цркви Светог Јурја у Петроварадину, старој више од три века, не упуштају се у тумачење легенде о тајном тунелу под Дунавом, у који се наводно улазило из њихове крипте. Жупни управитељ цркве Марко Лош одмахује руком и каже да им такве приче стварају „главобоље”. Иначе, једна крипта се налази иза олтара, а у другу се спушта кроз улична вратанца, а отвара се једанпут годишње, на верски празник Сви свети. Цркву су пре више од три века подигли језуити – између 1701. и 1714. У њој је као беба 1801. крштен хрватски бан Јосип Јелачић, чија родна кућа се налази у непосредној близини.