Мучна оставинска расправа шабачке „Зорке”

Шабац – Ко ће ударити последњи ексер у „ковчег” одавно мртвог „Зорка холдинга”, компаније која је обједињавала преко двадесет фабрика и зависних друштава бившег хемијског гиганта, расправљано је јуче на хитно сазваној седници Скупштине града Шапца. Градска власт, предвођена странком Заједно за Србију (ЗЗС), материјал за седницу, заказану за девет часова, одборницима је уручила претходне ноћи. Владајућа коалиција је овим потезом, како је наведено у образложењу, покушала да спречи штетне последице продаје преостале имовине „Зорка холдинга”, коју је стечајни управник заказао за 29. новембар ове године.

У стечају, који се води пред Привредним судом у Ваљеву, град Шабац потражује 239 милиона динара, које је 2010. године пренео „Зорка холдингу” за исплату заосталих радничких плата. Тада је запосленима у неприватизованим фабрикама система – од њих 3.225 за модел који је предложило тадашње Министарство економије изјаснило се 2.311 – понуђено да своја потраживања наплате од 10 до 30 посто укупног дуга. Они који нису прихватили понуду, иза које је стала градска власт, остало је да кроз стечај поделе судбину транзиције.

Да би исплатио раднике „Зорке”, град Шабац је подигао кредит који је обезбедио хипотеком над некретнинама у власништву „Зорке холдинга”: управном зградом од 3.331 (нето) квадрат, зградом Ђачког интерната од 1.142 квадрата, пословним простором у Поп Лукиној улици у Шапцу од 289 квадрата и пословним простором у Булевару деспота Стефана у Београду од 388 квадрата. Сва ова имовина ушла је у стечајну масу, у поступку, који је отворен пре пет година. Када је стечајни управник, Јасмина Марјановић, 29. октобра ове године јавно огласила продају, град је поднео предлог за одређивање привремене мере којом се забрањује њена продаја.

– Никакав разлог за хитну седницу Скупштине града није постојао, јер је усвојена тражена привремена мера, која је 16. новембра отпремљена из суда, три дана пре него што је седница заказана. У међувремену је и стечајни управник у штампаним медијима огласио да се отказује продаја „Зорка холдинга”. Чему ујдурма да се одборници сакупљају у свега десет-дванаест сати? Шта гори? Тешко је поверовати да градска власт није била обавештена о одлукама вредним два милиона евра, јер се толико ребалансом буџета опредељује за учешће града на непостојећој продаји. Пре ће бити да треба брзо закрпити неке рупе у шупљем шабачком буџету – каже шеф одборничке групе СНС др Александар Пајић.

Градоначелник Небојша Зеленовић, лидер странке ЗЗС, рекао је да га „закон обавезује да домаћински брине о имовини града”. Градска управа је, према његовим речима, још 18. августа 2015. године стечајном судији поднела захтев за укидање мере забране намирења у извршном поступку. Тиме би се, по њему, обезбедило намирење града у већем обиму, али о поднетом захтеву до данас није правоснажно одлучено. Град би у извршном поступку (продаја имовине под хипотеком мимо стечаја), као „поверилац имао законске механизме да доноси одлуке у циљу заштите својих права”.

– И трошкови награде, за успешну продају, који припадају јавном извршитељу, значајно су мањи од награде која припада стечајном управнику – нагласио је Зеленовић. Подржао га је шеф одборничке групе владајуће коалиције, адвокат Живојин Вулетић, који је додао да сви знамо да су стечајни управници и извршитељи најбогатији у овој земљи.

– Ако ова градска власт тврди да је одговорна, а није, зашто је узимала кредит од два милиона евра, који сада не зна како да наплати? Да не заваравамо јавност, реч је о истим политичким опцијама и готово истим људима који су на власти у Шапцу пуних 18 година. Зашто су дате паре само „Зорка холдингу”, а не и другим привредним колективима у граду? Зашто су људи обештећени са само 10 или 30 одсто, па су морали да се жале Стразбуру. Добили су правоснажне пресуде да су им ускраћена грађанска права, али новац нису видели – нагласио је одборник опозиције Негован Станарчић.

Дугови „Зорка холдинга”, од којих град Шабац потражује 239 милиона динара и тражи да суд дозволи „изузетак” и да се први наплати (кроз извршење хипотеке), износе око 550 милиона динара. У првом реду су још потраживања радника до годину дана од 618.000 динара, а потом следе пореске обавезе од преко милион динара и други комерцијални повериоци, међу којима су и бивши радници који нису прихватили да будзашто дају своје заостале зараде – од укупно 309 милиона динара.

Сва преостала имовина „Зорка холдинга”, која се судећи по стању управне зграде налази у јадном стању, била је (у међувремену повученим огласом) понуђена по почетној цени од укупно 92 милиона динара, што је половина њене процењене вредности. Неко ће, сигурно, а можда и сви у ланцу поверилаца, њеном продајом, без обзира да ли ће бити из стечаја или у поступку извршења, остати и те како кратких рукава.