Шарм Гомонових слика

После турског бомбардовања Београда 1862. године, односно добијања потпуне независности Србије 1867, Београд се нагло ширио изван оквира дотадашње вароши омеђене турским шанцем. Угоститељ Ђорђе Пашона је купио плац крај Цариградског друма (на углу данашње Македонске и Браће Југовића улице) и на темељима некадашњег турског хана сазидао је кафану са хотелским собама на спрату.

„Булевар” није спадао у отмене београдске локале, већ је био популарно свратиште средњег сталежа и људи који су се налазили на пропутовању. Пашона је скоро редовно ангажовао женске оркестре из иностранства (аустријске или чешке дамен-капеле) и њихов „тингл-тангл” програм, како је онда, према немачком, називан естрадни музичко-играчки наступ, свакако је привлачио госте. Године 1896. Херберт Вивиен, дописник „Дејли експреса” и „Морнинг поста” из Лондона, описује „Булевар” као београдски мјузикхол. Певачице и играчице су становале у хотелским собама на спрату, што допушта помисао да се код „Булевара” могла наћи и друга врста разоноде. У великој (данашњој биоскопској) дворани код „Булевара” организоване су разне приредбе, концерти и забаве. Крајем деветнаестог века ту су дворану за своје забаве често користила разна занатлијска и радничка удружења. За време Мајског преврата 1903. године „Булевар” је био једна од пет кафана из којих су завереници пошли на извршење својих задатака. У овој дворани је августа 1903. године основана Српска социјалдемократска странка.

Прва кинематографска представа одржана је у Београду 6. јуна 1896. године на Теразијама, у кафани код „Златног крста”, на месту где је данас „Душанов град”. После тога су у престоницу Србије све чешће залазили разни путујући биоскопи, приказујући филмове по кафанским салама (велики путујући биоскопи са сопственим шатрама су се појавили тек почетком двадесетог столећа). Први сигурни подаци о филмским представама код „Булевара” датирају из 1899. године, када су ту гостовала два путујућа биоскопа – један је само рекламиран као „синематограф”, док је други носио назив „Американски биоскоп”.

Од 1899. до краја 1900. године у сали код „Булевара” одржавало је своје представе позориште великог српског глумца и писца Бране Цветковића, коме је он дао назив „Орфеум”, али га је публика чешће називала „Бранино позориште”. У оквиру програма „Орфеума” приказан је у лето 1900. године филм о венчању краља Александра Обреновића и Драге Машин, који је у Београду снимио непознати страни сниматељ.

Крајем прве деценије двадесетог века почели су да раде у Београду полустални и стални биоскопи. Године 1907. и 1908. код „Булевара” је „... држао биоскоп г. Павле Тица”. Према неким написима у штампи можемо закључити да је технички квалитет ових пројекција био слаб – „слике су трепериле и играле”.

Године 1909. у сали код „Булевара” почела је да ради прва опера у Београду коју је, без помоћи државе, организовао и водио Жарко Савић, иначе први српски оперски певач који је пре тога остварио успешну каријеру у иностранству. За Савићеву оперу сала је посебно преуређена и на завршетак радова се чекало неколико месеци, до јесени 1909. године. Из тог времена, очигледно, потиче данашња унутарња декорација сале. „Опера на Булевару” је радила све до почетка 1911. године и од тога времена назив „Опера” потпуно је потиснуо ранији назив „Булевар”.

У лето 1910. године у сали „Опере” приказан је београдској публици „Хрономегафон Гомон” – озвучени филм – с тим што је уз слику репродукован и одговарајући звук помоћу нарочито конструисаног фонографа. Звук је појачаван помоћу компримираног ваздуха. Ове су представе, судећи према писању тадашње штампе, имале успех код гледалаца. Од 1912. до 1914. године код „Опере” је радио „Гомонов биоскоп”, посебно везан за ову француску фирму. Поред осталог, у „Гомоновом биоскопу” били су редовно приказивани и филмски журнали из балканских ратова.

За време Првог светског рата и аустроугарске окупације дворана није коришћена за биоскопске представе, а после ослобођења 1918. године прорадио је стални биоскоп „Опера”, с популарним репертоаром, пре свега каубојским и авантуристичким (немим) филмовима.

Променивши власнике, почетком 1928. године, биоскоп је променио и назив. Од 21. јануара 1928. у програму београдских биоскопа, уместо дотадашњег назива „Опера” први пут се јавља нови – биоскоп „Балкан”. Тога дана је приказиван филм „Торнадо” са Патом и Паташоном.

У „Југословенском филмском годишњаку” за 1936. годину пише: „Кинематограф БАЛКАН, власник Драга Лазић,оператер Јан Хруда, апаратура ЕРНЕМАН, звучни. Улазнице 3, 5 и 7 динара. Ради свакодневно, програм мења 4 до 8 пута месечно”.

За време Другог светског рата, у окупираном Београду, „Балкан” је радио уз многа ограничења, као и други биоскопи, приказујући репертоар који је наметао окупатор.

После ослобођења Београда, октобра 1944. године, „Балкан” је био један од првих биоскопа који су прорадили. Дворана је темељно обновљена 1980. године, а затим је – све до наших дана – делила судбину других београдских биоскопа: осипање броја гледалаца, постепено опадање техничких услова због застарелости опреме и, најзад, распад система и приватизацију.

За разлику од многих београдских биоскопа, „Балкан” има своју физиономију коју деценијама није мењао. То је пре свега биоскоп младих гледалаца, жељних двочасовне забаве, узбудљивих доживљаја и динамичних филмова. У „Балкану” је веза између гледалаца и догађаја на екрану увек живља и бучнија него ли у некој другој дворани. То је посебан шарм биоскопа „Балкан”.