Стварање Краљевине СХС – дан вредан века

Ко је аутор бронзане бисте краља Петра Првог из 1904. године? Како изгледа гранични камен с границе између Аустрије и Краљевине СХС? Зашто је Надежда Петровић 1904. писала Рихарду Јакопичу? Шта је градоначелник Москве Михаил Челноков поклонио Николи Пашићу 1916, а какав је дар исте године добио регент Александар од Југословенског одбора?

Одговори на ова питања могу се пронаћи на  изложби „Дан вредан века” која је отворена у Палати „Србија” у продукцији Музеја Југославије поводом 100 година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.

Назив изложбе, чију су реализацију помогле 53 установе из земље и региона, аутори су преузели, како је објашњено, од великог песника Петра Петровића Његоша.

– Реч је о парафрази назива Његошеве песме „Ноћ скупља вијека”, једине љубавне песме коју је написао. Од њеног настанка до објављивања прошло је око 70 година, колико је отприлике прошло времена од дана рађања југословенске идеје до њене реализације. Сматрали смо да назив песме на најбољи начин одсликава важност дана чију стогодишњицу обележавамо – казао је кустос Радован Цукић, члан ауторског тима поставке. 

Прича о формирању прве југословенске државе почиње 1904. године, када се у Београду, уз крунисање краља Петра Првог Карађорђевића и прославу 100 година од Првог српског устанка, организује више културних манифестација с југословенским предзнаком. Поставка прати период Првог светског рата, кроз призму борбе за уједињење, фокусирајући се на ратне циљеве Владе Србије, делатност Југословенског одбора и однос великих сила према југословенском питању.

Чин проглашења уједињења 1. децембра 1918. окосница је поставке. Она се, ипак, не завршава проглашењем Краљевине СХС, већ представља и период државног провизоријума који траје све до доношења Видовданског устава 1921, а то је година изабрана за крај изложбе. То није био крај прве Југославије, што посетиоцима оставља простор да сами истраже догађаје који су довели до њеног краха. 

– Зидање нове државне куће од политичког материјала који је 1918. био на располагању био је сложен и тежак задатaк са инжењерима и мајсторима који су имали различита схватања о томе. Колико сваки од будућих станара и власника треба да уложи у њу, шта уноси, а шта је требало оставити пред вратима те нова куће? Она је била питање и историјског избора, свести да је преживљавање у свету какав је настао после рата могуће само у окупљању и сажимању. Заједничка држава није била само резултат идеализма нити хира интелектуалне елите већ је била схваћена као политички прагматично егзистенцијално питање, економско, културно, национално питање свих који су у њу улазили – истакао је проф. др Милан Ристовић, историчар, који је отворио изложбу.   

Публика ће архивска документа, плакате и фотографија, уметничке слике, скулптуре, личне предмете, одликовања и оружје моћи да види до 28. априла следеће године.