Програм за приправнике као нова подршка запошљавању

За разлику од ове године, када је из државног буџета за мере запошљавања одвојено 3,65 милијарди динара, у 2019. у касу Националне службе за запошљавање слиће се још око 350 милиона динара. Уколико скупштина усвоји финансијски план НСЗ-а, на располагању ове службе у наредној години биће око четири милијарде динара и то за мере активне политике запошљавања. Уз то, остаће новца и за подстицање упошљавања из каса локалних самоуправа, а као и сваке године биће обезбеђена и додатна средства за особе са инвалидитетом. Буџет НСЗ-а биће већи, јер од 2019. године држава планира да уведе нове програме, а један од њих биће намењен приправницима.

– Идеја је да ублажимо одлазак младих из земље, да их задржимо да би одмах након завршетка образовања почели да раде. Програм приправника подразумеваће обавезу њиховог запошљавања и уплату пореза и доприноса за њихов рад код послодавца за разлику од, рецимо, програма стручне праксе где сваки кандидат има на располагању 18.000 динара. Број приправника утврдиће се Националним акционим планом за 2019. који влада треба да усвоји до краја године – истиче Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, и додаје да је намера НСЗ-а да се у наредној години, осим увођења нових, у постојећим програмима подршке запошљавању повећају и појединачни износи давања по незапосленом.

– Притом имамо идеју да обухват незапослених, који ће бити укључени у мере активне политике запошљавања, остане исти као и у овој години. Примера ради, од јануара до октобра у све мере било је укључено 35.649 незапослених, плус још 1.843 особа по програмима ИПА 2013. – открива Мартиновић.

Ова година се показала као изразито добра када је реч о запошљавању грађана. У Србији је од јануара до краја октобра до посла дошло 225.215 грађана који су били пријављени на евиденцији НСЗ-а, што је 1,4 одсто мање у односу на исти период лане, када је забележено 228.528 случајева запошљавања посредством бироа рада, показују подаци НСЗ-а. Највеће шансе имали су економски техничари, матуранти гимназије, продавци, аутомеханичари, кувари, медицинске сестре, дипломирани економисти, кројачи, келнери, металостругари, возачи друмских возила... Иако најновији резултати потврђују да је земља на историјском минимуму када је у питању евиденција незапослених – тренутно их има око 549.000, треба имати у виду да смањивање броја лица са евиденције НСЗ-а обавезно прати и повећање оних који су запослени, подсећа директор НСЗ-а.

– У последњих годину дана број незапослених на евиденцији се смањио 11,1 одсто, што значи да је сада око 50.000 грађана мање на бироу рада него у истом периоду у 2017. Тренутно стање на тржишту рада, пад стопе незапослености и повећање стопе запослених у Србији су прави показатељ да су радна места доступнија, да је тражња већа, да је сада могуће лакше наћи или променити посао, да сви они који поседују знања и вештине могу послодавцима да постављају услове под којима желе да раде, што раније није било тако ? објашњава Мартиновић.

На раст запослености утицало је и повећање привредних активности, број страних инвеститора, који долазе у Србију, као и бољи услови за пословање ? и за домаће и за стране инвеститоре. Први човек НСЗ-а очекује да ће се Србија приближити европском просеку када је у питању стопа незапослености, и да ће са садашњих 11,3 одсто на крају трећег квартала, стопа незапослености убудуће постати једноцифрена.