Program za pripravnike kao nova podrška zapošljavanju

Za razliku od ove godine, kada je iz državnog budžeta za mere zapošljavanja odvojeno 3,65 milijardi dinara, u 2019. u kasu Nacionalne službe za zapošljavanje sliće se još oko 350 miliona dinara. Ukoliko skupština usvoji finansijski plan NSZ-a, na raspolaganju ove službe u narednoj godini biće oko četiri milijarde dinara i to za mere aktivne politike zapošljavanja. Uz to, ostaće novca i za podsticanje upošljavanja iz kasa lokalnih samouprava, a kao i svake godine biće obezbeđena i dodatna sredstva za osobe sa invaliditetom. Budžet NSZ-a biće veći, jer od 2019. godine država planira da uvede nove programe, a jedan od njih biće namenjen pripravnicima.

– Ideja je da ublažimo odlazak mladih iz zemlje, da ih zadržimo da bi odmah nakon završetka obrazovanja počeli da rade. Program pripravnika podrazumevaće obavezu njihovog zapošljavanja i uplatu poreza i doprinosa za njihov rad kod poslodavca za razliku od, recimo, programa stručne prakse gde svaki kandidat ima na raspolaganju 18.000 dinara. Broj pripravnika utvrdiće se Nacionalnim akcionim planom za 2019. koji vlada treba da usvoji do kraja godine – ističe Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, i dodaje da je namera NSZ-a da se u narednoj godini, osim uvođenja novih, u postojećim programima podrške zapošljavanju povećaju i pojedinačni iznosi davanja po nezaposlenom.

– Pritom imamo ideju da obuhvat nezaposlenih, koji će biti uključeni u mere aktivne politike zapošljavanja, ostane isti kao i u ovoj godini. Primera radi, od januara do oktobra u sve mere bilo je uključeno 35.649 nezaposlenih, plus još 1.843 osoba po programima IPA 2013. – otkriva Martinović.

Ova godina se pokazala kao izrazito dobra kada je reč o zapošljavanju građana. U Srbiji je od januara do kraja oktobra do posla došlo 225.215 građana koji su bili prijavljeni na evidenciji NSZ-a, što je 1,4 odsto manje u odnosu na isti period lane, kada je zabeleženo 228.528 slučajeva zapošljavanja posredstvom biroa rada, pokazuju podaci NSZ-a. Najveće šanse imali su ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, prodavci, automehaničari, kuvari, medicinske sestre, diplomirani ekonomisti, krojači, kelneri, metalostrugari, vozači drumskih vozila... Iako najnoviji rezultati potvrđuju da je zemlja na istorijskom minimumu kada je u pitanju evidencija nezaposlenih – trenutno ih ima oko 549.000, treba imati u vidu da smanjivanje broja lica sa evidencije NSZ-a obavezno prati i povećanje onih koji su zaposleni, podseća direktor NSZ-a.

– U poslednjih godinu dana broj nezaposlenih na evidenciji se smanjio 11,1 odsto, što znači da je sada oko 50.000 građana manje na birou rada nego u istom periodu u 2017. Trenutno stanje na tržištu rada, pad stope nezaposlenosti i povećanje stope zaposlenih u Srbiji su pravi pokazatelj da su radna mesta dostupnija, da je tražnja veća, da je sada moguće lakše naći ili promeniti posao, da svi oni koji poseduju znanja i veštine mogu poslodavcima da postavljaju uslove pod kojima žele da rade, što ranije nije bilo tako ? objašnjava Martinović.

Na rast zaposlenosti uticalo je i povećanje privrednih aktivnosti, broj stranih investitora, koji dolaze u Srbiju, kao i bolji uslovi za poslovanje ? i za domaće i za strane investitore. Prvi čovek NSZ-a očekuje da će se Srbija približiti evropskom proseku kada je u pitanju stopa nezaposlenosti, i da će sa sadašnjih 11,3 odsto na kraju trećeg kvartala, stopa nezaposlenosti ubuduće postati jednocifrena.