Срце и стомак

Мало ко је, а не само истраживачи јавног мњења, очекивао да ће проевропске снаге предвођене Демократском странком и Борисом Тадићем „тући” радикале са читавих десет одсто разлике.

Грађани који су гласали три месеца после једностраног проглашења Косова и десетак дана после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом изненадили су, изгледало је синоћ, и оне који се нашли на Листи за европску Србију.

Због тога би се, заиста, проевропске снаге могле назвати победницима ових избора.

Због тога би се и радикали могли назвати губитницима. Јер, листа на чијем челу је Војислав Шешељ, за последњих пет година током којих се два пута гласало на парламентарним изборима, први пут је изборну трку завршила на другом месту. Ниједном за тих пет година радикали нису били победници избора. Зато што ниједном за тих пет година нису освојили власт.

Зато треба бити опрезан када се говори о победницима и пораженима.

Зар за опрез у овим стварима треба нешто више од синоћњег славља социјалиста?

Србију, која се наизглед неспојиво поделила и пред ове изборе, чека процес уједињења који је само наизглед немогућ и после ових избора. А скоро да нема немогућих комбинација после избора, упркос свему изреченом пре избора.

Дакле, коалиције. Победник на изборима ће бити познат тек после преговора о формирању владе.

И не чекају само Срби без даха коначан резултат избора. Европска штампа прогласила је изборе судбоносним тврдећи да ће се на њима установити да ли је већи број Срба који су жељни ЕУ или оних који су спремни да бране Косово.

Гледано кроз ту црно-белу призму, код нас је број оних који би могли да се сложе око тога да им је европска будућност важнија од одбране Косоваи оних других скоро изједначен.

Међутим, изборни резултати, упркос свему што може да уследи, показују нешто што се не мора нужно видети у саставу следеће владе. 

Успех проевропских снага показује да је код грађана Србије јуче жеља за бољим животом превладала бес због одузимања територије. Тих десет процената разлике између Тадића и Николића можда указује на то да су грађани Србије спремни, како то виде странци, да Косово принесу као „жртву на олтар европске будућности”. Тих десет одсто могло би да буде знак да би грађани Србије имали више стрпљења да чекају долазак Европске уније него повратак Косова.

Разлика у процентима између Тадићеве и Шешељеве листе некима ће сигурно послужити за доказивање да постоје две супротстављене Србије – она која гласа за Европу и она која гласа против. Биће сигурно и оних ће ту разликукористити да докажу да једна од те две Србије гласа разумом, а друга срцем.

А обе су, ако ћемо поштено, гласале стомаком.И обе се, ако ћемо поштено, још хране само надом. Разлика би могла да покаже само где грађани Србије мисле да је више има.