Srce i stomak

Malo ko je, a ne samo istraživači javnog mnjenja, očekivao da će proevropske snage predvođene Demokratskom strankom i Borisom Tadićem „tući” radikale sa čitavih deset odsto razlike.

Građani koji su glasali tri meseca posle jednostranog proglašenja Kosova i desetak dana posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom iznenadili su, izgledalo je sinoć, i one koji se našli na Listi za evropsku Srbiju.

Zbog toga bi se, zaista, proevropske snage mogle nazvati pobednicima ovih izbora.

Zbog toga bi se i radikali mogli nazvati gubitnicima. Jer, lista na čijem čelu je Vojislav Šešelj, za poslednjih pet godina tokom kojih se dva puta glasalo na parlamentarnim izborima, prvi put je izbornu trku završila na drugom mestu. Nijednom za tih pet godina radikali nisu bili pobednici izbora. Zato što nijednom za tih pet godina nisu osvojili vlast.

Zato treba biti oprezan kada se govori o pobednicima i poraženima.

Zar za oprez u ovim stvarima treba nešto više od sinoćnjeg slavlja socijalista?

Srbiju, koja se naizgled nespojivo podelila i pred ove izbore, čeka proces ujedinjenja koji je samo naizgled nemoguć i posle ovih izbora. A skoro da nema nemogućih kombinacija posle izbora, uprkos svemu izrečenom pre izbora.

Dakle, koalicije. Pobednik na izborima će biti poznat tek posle pregovora o formiranju vlade.

I ne čekaju samo Srbi bez daha konačan rezultat izbora. Evropska štampa proglasila je izbore sudbonosnim tvrdeći da će se na njima ustanoviti da li je veći broj Srba koji su željni EU ili onih koji su spremni da brane Kosovo.

Gledano kroz tu crno-belu prizmu, kod nas je broj onih koji bi mogli da se slože oko toga da im je evropska budućnost važnija od odbrane Kosovai onih drugih skoro izjednačen.

Međutim, izborni rezultati, uprkos svemu što može da usledi, pokazuju nešto što se ne mora nužno videti u sastavu sledeće vlade. 

Uspeh proevropskih snaga pokazuje da je kod građana Srbije juče želja za boljim životom prevladala bes zbog oduzimanja teritorije. Tih deset procenata razlike između Tadića i Nikolića možda ukazuje na to da su građani Srbije spremni, kako to vide stranci, da Kosovo prinesu kao „žrtvu na oltar evropske budućnosti”. Tih deset odsto moglo bi da bude znak da bi građani Srbije imali više strpljenja da čekaju dolazak Evropske unije nego povratak Kosova.

Razlika u procentima između Tadićeve i Šešeljeve liste nekima će sigurno poslužiti za dokazivanje da postoje dve suprotstavljene Srbije – ona koja glasa za Evropu i ona koja glasa protiv. Biće sigurno i onih će tu razlikukoristiti da dokažu da jedna od te dve Srbije glasa razumom, a druga srcem.

A obe su, ako ćemo pošteno, glasale stomakom.I obe se, ako ćemo pošteno, još hrane samo nadom. Razlika bi mogla da pokaže samo gde građani Srbije misle da je više ima.