Зашто је Велика Србија постала Југославија

Да је Великој Србији 1945. промењено име у Југославија свима би све било јасно. Дабоме, морало је тако због комуниста. Међутим, то се догодило 1919! И промени имена је кумовао исти човек – Данило Стојановић – који је тај клуб и основао 1913. и дао му прво име.

Прошле године се 1. децембра навршио век од проглашења заједничке југословенске државе. Тим поводом је постављено питање о односу Срба и Југославије (приликом настанка држава је названа Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца). Како је било може да се види и кроз покрштавање Велике Србије у Југославију што су учинили сами њени обновитељи.

 „Било је јасно да је старо име – „Велика Србија” – у новим условима уједињене државе постало беспредметно и без сврхе и да је као такво могло да буде само од штете, те га је требало што пре мењати”, објаснио је Данило Стојановић у „Чика Дачиним успоменама”, које је 1953. објавило Спортско друштво Црвена звезда. „Због тога је још на првом састанку клуба, на коме је била изабрана и прва послератне управа клуба на челу са мном, ово важно питање добило је своје коначно решење. Пошто је и дотадашње име клуба имало национално-политичко обележје, сматрао сам да – аналогно догађајима који су претходили његовом првом крштењу – и његово ново име треба да носи ово обележје, те сам предложио својим друговима да му дамо име „Југославија”, што су они једнодушно прихватили”.

Чика Дача у својим успоменама наводи да је на замисао да оснује клуб с „национално-политичким обележјем” дошао 1912. док је у Крагујевцу као мобилисани инжењер радио у Војно-техничком заводу, где је 1903. основао клуб Шумадија:

„После успешно окончаног Балканско-турског рата, одушевљен победом наше храбре војске, дао сам био својим друговима из „Шумадије” свечано обећање, неку врсту завета, да ћу одмах по доласку у Београд, спровести своју намеру у дело – да ћу основати нови футбалски клуб, коме ћу – у знак сећања на ову победу, на овај огромни војно-политички успех наше земље, у знак сећања на овај историски догађај, на проширивање наше домовине до својих ранијих граница – дати име Велика Србија...”

Да у новој земљи име Велика Србија (пре рата и после њега за њу су играли и Чеси) није било погодно потврдио је у споменици „Четврт века Спортског клуба Југославије”, издатој 1939, њен уредник Боривоје Јовановић, један од оних који су је обновили, и то овако протумачио:

„Исход светског рата и нови дух који је завладао нашом омладином условљавао је и промену клупског имена. Идеали Велике Србије проширени су и на нашу браћу Хрвате и Словенце, па је и досадашње име клуба било у неку руку застарело. Требало је наћи ново име. Дуго се о томе није расправљало. Једногласно по предлогу привременог одбора и претседнике инж. Данила Стојановића скупштина је променила клубу име. Уместо „Велика Србија”, клуб се од тог момента звао „Југославија”. Ово ново име одговара духу и тежњама послератних народних и националних генерација.”

Јовановић, иначе спортски уредник „Политике”, записао је и ово:

„Треба подвући да у то време још у народној свести име Југославија није било популарно и да је наш клуб једно од првих културних друштава који су ово име с поносом и радошћу понели. Овим именом спортска омладина је била претеча доцнијих политичких промена и усвајања овог истог имена за назив целе државне заједнице.”

Непожељни атрибут „српски”

Спортски савези у нашој земљи носе име државе коју представљају, па је тако Олимпијски савез Србије уместо Српски олимпијски савез, мада је наследник Југословенског олимпијског савеза, а не Олимпијског савеза Југославије. У Хрватској је, међутим, Хрватски олимпијски одбор (ЈОК је и основан у Загребу 14. децембра 1919. на иницијативу Хрватског шпортског савеза, који је одлучио да своју надлежност прошири на целу државу и прозвао се Југославенски олимпијски одбор, мада је српски постојао од 1910. и био члан МОК од 1912), Хрватски ногометни савез итд. У Србији је то питање (српски или Србија) било осетљиво још на почетку прошлог века када је требало да се по доласку Петра I на власт кује новац с његовим ликом. Тумачење је било овакво: ако се напише српски краљ, онда би то у Аустроугарској могло да се схвати да је он владар свих Срба, дакле и оних који су под Хабзбурговцима, а ако је краљ Србије да се то односи само на њене држављане.