Дон Жуан вози веспу

Заводник, спретан и окретан. Разбарушен, свој, у отпору према друштву које захтева ред. Где је Дон Жуан данас и шта га одређује, биле су неке од тема округлог стола одржаног прошлог четвртка у шпанском Институту за културу „Сервантес”, који је био замишљен као културолошко сагледавање једног од најпознатијих митова у савременој Европи.

– Митску фигуру Дон Жуана одређује истовремена веза Ероса и Танатоса. Он, дакле, троши али врло брзо и одбацује објекат своје жеље. Савремени, пак, мит о овом познатом заводнику преображава се у специфичан феномен 21. века, оличен у часопису „Плејбој” Хјуа Хефнера, који антиципира доминантну културолошку промену животног стила. Тако је Дон Жуан данас преображен у плејбоја кога обликује медијска култура, односно у јунака кога више не одређује интимни, лични простор већ сцена и изложеност погледима других. Плејбој уместо да мења жене, за идеал има „солерски” живот и девизу „буди сам, живи сам и инвестирај у себе”, истакла је на скупу Зорица Томић, доктор филозофије и културолог, настављајући:

– И, док се онај стари Дон Жуан у љубавним походима трудио да иоле прикрије своју освајачку личност, модерни плејбој настоји да покаже како је има. Ако је Дон Жуан уживао у свом завођењу, плејбој ужива у одсуству уживања које приређује самом себи. У односу са околином, Други постаје привид јер плејбој бира одбацивање везивања.

Како је истакнуто, управо оно што непремостиво раздваја славног претходника од данашњег заводника јесте демократичан приступ Дон Жуана који воли све жене без разлике. За разлику од њега, плејбој има озбиљан проблем да изабере. У исто време трагичан и комичан, Дон Жуан тако прераста митског јунака и постаје савремена парадигма нелагодности у комуникацији – каже Зорица Томић од које сазнајемо и који ауто плејбој вози...

– Плејбој демистификује простор комуне и он не вози караван где би било места за ташту, породицу или пса. Он је усредсређен сам на себе и градом вози веспу. 

Други учесник у разговору, шпански професор Луис Мигел Фернандез осврнуо се на присуство мита о Дон Жуану у европској култури још од 17. века, који је у уметничким делима интерпретиран више од 3000 пута. Фернандез је кроз примере подсећао да су овог заводника неки аутори осуђивали као преступника и слободњака који не поштује друштвене норме, а други у својим делима покушавали да га ожене, смире, и вежу за породични дом.

– Филозоф Хозе Ортега и Гасет поделио је мушки род, са малим изузецима, на три групе: мушкарце који верују да су тип Дон Жуана, друге који мисле да су то некада били, и оне који су то могли да буду али нису желели – рекао је Фернандез, заступајући тезу да је у уметничким делима Дон Жуан све више присутан кроз самопародију.

Опсервације на ову тему изнео је и песник Хуан Антонио Марин. Он примећује да је овај митски јунак одважан јер никада не одбацује авантуру, али му се још увек не може приписати храброст зато што је човек који стално бежи. С друге стране, каже Марин, док бежи, он и даље зна оно што ми не знамо… Дон Жуан чува тајну завођења и не хаје да ли ће се његовим примером, као опоменом, код људи усађивати свест о верности или, пак, они подстицати на сензуалност.

Марин је био џентлмен и није пропустио да помене и нежнији пол.

– Може ли жена да буде Дон Жуанка? Узмимо за пример Кармен, она заводи мушкарце, од њих тражи љубав, па их потом напушта. Кармен, дакле, бира и воли али не исмева! Другим речима, Дон Жуану је важна количина, за Кармен је битан квалитет. Дотле може да дође женски Дон Жуан...

-----------------------------------------------------------

Дон Ђовани, Дон Жуан, Дон Хуан - речју срцеломац

Дон Ђовани на италијанском, Дон Жуан на француском, Дон Хуан на шпанском, како год га назвали тек посреди је чувени митски јунак, храбар и одважан заводник који је због својих шармерских способности ушао и у легенду. Не само да заводи, Дон Жуан је спреман и да отима девојке, бирајући углавном оне из отменијих кућа са чијим очевима потом долази у жестоке сукобе. Било да им је обећавао брак или само неко време био љубавник, овај пробирљиви заводник за собом је остављао сломљена женска срца, армију преварених мужева и прегршт неиспуњених обећања.

Лик Дон Жуана први пут се појавио у делу Тирса де Молине „Севиљски заводник и камени гост" из 1630. године, али у позоришту је и пре тога било сличних ликова, разметљиваца и заводника. Настао као архетипски лик у шпанској књижевности, убрзо је постао синоним за храброг и одважног заводника који не поштује ни људске ни божје законе. Велики композитори попут Моцарта, Глука и Рихарда Штрауса одали су му почаст својим делима, а само у последње време мит о овом заводнику инспирисао је и неколико наших уметника. Молијеровог „Дон Жуана" 2006. у лесковачком позоришту режирао је Југ Радивојевић. „Дон Жуан се враћа из рата" Едена фон Хорвата на сцену позоришта из Сремске Митровице поставио је Владимир Лазић. „Дон Жуана у Сохоу" Патрика Марбера на сцени Атељеа 212 гледамо у редитељском читању Алисе Стојановић, а Моцартову оперу „Дон Ђовани", која је на сцени СНП-а управо имала премијеру, режирао је Паул Флидер.