Нову годину „измислили” Вавилонци

Најлуђа ноћ која се, додуше у различита времена, слави широм наше планете, уједно је и најстарији празник у свету. Према историјским записима, Нову годину су међу првима почели да славе древни Вавилонци, а затим и Египћани.

Пре око 4.000 година у старом Вавилону, с првим „младим Месецом”, односно у првим пролећним данима, почео је симболично да се обележава овај празник. Нова година је око 2.000 година пре наше ере обележавала поновно рађање свега у природи и било је сасвим логично да почиње у пролеће када природа оживљава.

Вавилонци су Нову годину славили 11 дана, а сваки дан био је посвећен одређеној свечаности чија се традиција у неким земљама света сачувала и до данашњих дана. У време светковине људи су се веселили и радили готово све што су пожелели.

Стари Египћани у почетку су обележавали Нову годину крајем септембра, у време када би Нил набујао и плавио обале. То је за Египћане био најважнији догађај у години јер је значио бујање биљака на иначе сувом и неплодном тлу, а самим тим и обезбеђење хране.

Новогодишња светковина трајала је у Египту неколико дана, а врхунац славља представљао је тренутак када су статуе бога Амона, његове жене и сина стављане у чамац, који је затим пуштан да га носи Нил.

У древном Риму Нова година вековима је слављена почетком пролећа. То је било време велике светковине, која је трајала четири или пет дана, уз гозбе и весеље, када се заборављало на класне разлике и када је свако свакоме био пријатељ. То је било и време даривања.

Римски сенат је 153. године пре нове ере прогласио нови датум слављења Нове године – 1. јануар, али је овај дан прихваћен у многим земљама света тек одлуком Јулија Цезара 46. године пре нове ере: да се 1. јануар утврди као календарски почетак нове године. Јануар је добио име по римском богу Јанусу, који има две главе и једном гледа уназад, у годину која је прошла, а другом унапред, у годину која долази.

У вековима који су следили, људи су наставили да прослављају Нову годину као симбол почетка новог живота. Иако је у Европи и Америци углавном прихваћен 1. јануар као почетак календарске године, многи народи широм света задржали су традиционално прослављање овог празника у различито годишње доба. Тако, на пример, држава са највећим бројем становника на свету, Кина, прославља своју нову годину, која није фиксирана календаром и почиње у време младог Месеца, између 21. јануара и 20. фебруара. Ова Нова година позната је као Пролећни фестивал или Лунарна нова година и представља најважнији и најдужи традиционални кинески празник. Славље традиционално почиње на први дан првог лунарног Месеца, на почетку године по кинеском календару. Славље се завршава 15. дан, након почетка кинеске године, када је фестивал светиљки. Тада се у ваздух пуштају папирне црвене светиљке и хиљаде учесника осветљавају пут Новој години.

У 2019. години први дан Лунарне нове године биће у уторак 5. фебруара када ће почети Година свиње.

Најлуђа ноћ прославља се на свим континентима, додуше на различите начине, али заједничка карактеристика ових светковина су радост, весеље и нада да ће нова година донети све најлепше.

Р. М.