Споменици

Читам текст у „Политици” од 20. 1. 2019. године и никако ми није јасно откуд потреба нашим људима да руше и мењају оно што су претходници направили и да изнова раде нешто ново, наравно о трошку других, нарочито народа. Зар немамо нешто прече да радимо? На пример, да обезбедимо пружне прелазе. За мене су споменици део једног времена, једне културе и њих треба одржавати и чувати, наравно ако нису урађени за неког зликовца. Сада се предлаже уклањање споменика испред вождовачке општине који носе назив „Борба” и „Обнова” и да се замене са споменицима Васи Чарапићу, вожду Карађорђу, војводи Степи и Милунки Савић. У образложењу за овај посао не наводе се неке веома важне чињенице. Општина је симбол власти и државе, а сви добро знамо како су се власт и држава понели, нарочито према вожду Карађорђу, војводи Степи и Милунки Савић.

Као основац био сам на екскурзији у Београду у посети Народном музеју. Експонати који су ме посебно одушевили јесу заставе из Првог српског устанка 1804. године и портрети Васе Чарапића и вожда Карађорђа. У Чачку посећујем гроб војводе Степе, а читам све што пише о Милунки Савић. И данас ми је пред очима посебно портрет Васе Чарапића, па зато мислим да ово четворо наших незаборавних јунака залужују прикладније – важније место за њихове споменике него што је то зграда општине. За мене, општина, као орган власти и државе не заслужују да се поред ње нађу споменици таквим српским великанима. То су знали да цене у мом родном граду Чачку па споменик војводи Степи нису подигли испред општине, него на најлепшој и најпрометнијој раскрсници у Чачку. Зато би и постављање споменика наведеним великанима испред општине Вождовац био грех према њима.

Пред општином је право место за споменике „Борба” и „Обнова”. Први да подсећа администрацију да је најпреча борба за слободу, за народ, за напредак и стални развој и демократију, а други да треба да обновимо све оно што је било добро а уништено у последњем рату, како се то радило раније у Србији после сваког рата, нарочито после Другог светског рата, али и да стално обнављамо а не да заборављамо и чекамо да се сруши да бисмо то обновили. Зато молим иницијаторе тумбања споменика испред општине Вождовац да размисле и о овоме и да споменике „Борба” и „Обнова” посматрају као свевремене како им и име каже, а не као споменике само једне епохе. Ондашњи творац тако их је и замислио, иначе би им дао друго име.

Љубиша Спасојевић,

Лучани