Сјај и раскош Медичијевих

Специјално за „Политику”
Будимпешта – У будимпештанском Музеју лепих уметности до 18. маја траје изложба „Сјај Медичијевих – уметност и живот ренесансне Фиренце”. Преко 200 позајмица из 60 италијанских музеја и велики број експоната који су у сталној колекцији Музеја лепих уметности у Будимпешти, дочаравају време у којем се Фиренца, захваљујући својој финансијској моћи и утицајним породицама – нарочито Медичијевима – етаблирала као колевка ренесансе.

Mикеланђело Буонароти, Бронцино, Филипо Брунелески, Лоренцо Гиберти, Ђовани дела Робиа, Андреа Мантења, Верокио, Рафаело, Донатело, Филипо Липи, Сандро Ботичели, Пјеро ди Козимо, Леонардо да Винчи, Бенвенуто Челини, Ђамболоња и Бернардо Буонталенти, налазе се међу великим именима која стварају своја ремек-дела за различите чланове породице Медичи. Један део њиховог богатог стваралаштва показан је на изложби у Будимпешти која је симболично отворена 24. јануара, на дан када је пре 550 година крунисан мађарски краљ Матија Корвин који је гајио тесне економске и културне везе са Фиренцом.

Фиренцом од 13. века владају банкари и трговци који се кроз баснословне инвестиције у уметничка дела надмећу у политичкој и економској моћи. Своје богатство граде на трговини велшком вуном, свилом, зачинима и пшеницом из Украјине, а диктирају и трговачке услове, превоз робе морским путем, осигурања и зајам. Породице Строци, Торнабуони, Пучи, Паци, Медичи и Сасети инвестирају свој капитал у велелепне грађевине и лепу уметност, дотада још невиђену у Европи. О широкогрудости мецена говори пример италијанског вајара и архитекте Лоренца Гибертија који 1401. од Цеха сукнара добија наруџбу за бронзана врата фирентинске Крстионице која коштају двадесет и две хиљаде флорина – износ једнак ономе који се издваја за одбрану фирентинске Републике на годишњој основи!

Половином петнаестог века долази до „хегемоније фамилије Медичи која де факто, а понекада и де јуре, држи власт над градом, док касније као суверена династија добија аутократску моћ над Фиренцом и читавом Тосканом”. (Антонио Паолучи, „Фиренца и Медичи”). Медичијеви се крајем 14. и почетком 15. века, захваљујући Ђованију ди Авердаду, познатом као Бичи де Медичи, финансијски уздижу изнад других фамилија. Као оснивачи Фирентинске банке и партнери у сродним браншама, они стварају нацрте трговачких закона, издају менице, дају новчане налоге и одлучују о ликвидацијама. На изложби „Сјај Медичијевих”, „фирентински златни трговачки 15. век” илуструју драгоцени документи, списи, научне расправе, споразуми и нумизматичкаколекција. Фиренца, која и великим делом доприноси европској моди свог доба, такође је чувена по својим ткачким радионицама које припадају Цеху свилара или друштвуArtedellaSeta, наравно нераскидиво везаним за Орсанмикеле. Ова важна занатска делатност обрађена је и на изложби, и њу представљају драгоцене ткачке мустре из фирентинске радионице од којих многе носе знамења породице Медичи.

Козимо Старији наставља неимарске амбиције свог оца Ђованија Давердада који 1421. ангажује архитекту и вајара Брунелескија за реконструкцију Старе Сакристије Светог Лаврентија, касније познате као „породичне цркве” породице Медичи. Давердадо чини и прве кораке у пружању помоћи сиромашнима и нејакима, и од Гибертија наручује врата за болницу Свете Марије, од Андреје дела Робије изградњу Нове Свете Богородице, док Брунелески пројектује сиротиште звано Болница невиних, а Понтормо почетком 16. века осликава ентеријер болнице Светог Матeje.

Козимо Старији, који је наследио очево око за лепу уметност, започиње нову архитектонску моду изградњом велелепне ренесансне палате у Вија Ларго, коју ће за своје приватне резиденције копирати остале угледне фирентинске породице. Палату Виле Ларго красе драгоцени манускрипти из античког доба и радови италијанских књижевника на основу којих породица Медичи заснива прву библиотеку у граду, на почетку приступачну само духовницима. Библиотека се касније сели у грађевину, придодату цркви Светог Лаврентија, коју осликава Микеланђело. По својој смрти 1464. Козимо Старији, велики трговац, мецена и некадашњи амбасадор Фиренце, добија назив „оца отаџбине” (pater patriae) због великих заслуга. Његов лик ће красити заветну медаљу у злату коју је у другој половини 15. века исковао Пизанело, а интересантна је по томе што представља прву медаљу на којој је показан класичан ренесансни портрет.