Србија и ММФ

Мисија ММФ-а коју је предводио Џејмс Руф боравила је недавно у Београду у оквиру друге ревизије програма који ММФ има са Србијом.

Међународни монетарни фонд је у јулу прошле године одобрио Србији нови програм сарадње, уз подршку тзв. Инструмента за координацију политика (ПЦИ), назван „чуваркућа”, који је саветодавног карактера и „намењен је земљама које желе да покажу посвећеност програму реформи или да мобилишу и координирају финансирање од стране других званичних кредитора или приватних инвеститора”.

Током посете мисије ММФ-а разматрано је спровођење макроекономских и структурних реформи, подржане са ПЦИ, а „имају за циљ повећање нивоа инвестиција, даљи раст запослености у приватном сектору, смањење сиве економије и убрзање реформи”.

Истовремено, најављене су теме за редовне консултације по члану 4. Статута ММФ-а, које ће бити у мају ове године. Међутим, по истеку трогодишњег стенд-бај аранжмана из предострожности са ММФ-ом у фебруару 2018, било би боље да је сарадња са њим настављена само на основу ових консултација, које се обављају са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ММФ-а, али без закључивања новог ПЦИ програма, што се није десило. То показује да Србија нема капацитет да самостално спроведе економски програм и нужне реформе.

Интересантна је и изјава Руфа на крају посете: „Ово је моја последња посета Србији на челу мисије ММФ-а”. Додао је да је тужан што је напушта и да је изузетно уживао током мандата пошто је био део приче о успеху који је остварен. „Срећан сам и што је ситуација много боља него када сам почео. ММФ ће наставити да подржава Србију и обезбедиће подршку колико год она била потребна. Дугујем велику захвалност властима на гостопримству и тесној сарадњи током протекле три и по године и желим да честитам Србији на веома добром напретку који је остварила у области макроекономске стабилизације, привредног раста и отварања нових радних места”, поручио је Руф.

Оваква изјава Руфа одсликава и стање односа Србије и ММФ-а, где су српски званичници и надлежни државни органи радили углавном по диктату и упутствима овог најважнијег „светског финансијског полицајца”. Због великих критика широм света да је неефикасан у својим програмима које нуди задуженим земљама, ММФ је последњих година донекле омекшао своју „чувену” политику условљавања. Проширио је поље свог деловања, које покривају Светска банка и друге међународне развојне институције и лансирао разне нове „олакшице” нејасног значења и функције (као што је и ПЦИ), које искачу из основне делатности ММФ-а утврђене чланом 1. његовог Статута, која се односи на монетарну сферу. То говори да је потребна реформа ове бретонвудске институције, којој се противе, пре свега, САД.

Практично, ММФ је почео да се меша у све области привреде, па и шире, што се видело и у разговорима његове мисије. Српски званичници углавном су износили позитивне резултате који су постигнути у последње време, а ММФ их је потврђивао и, рекло би се, претерано хвалио. Изнето је и да висока стопа раста БДП-а од 4,4 одсто сврстава Србију међу „најбрже растуће економије у региону и Европи”. Али чињеница је да је кумулативни раст БДП-а Србије у последњих десет година износио само око девет одсто, што је међу најнижим стопама раста у региону. У готово свим разговорима, из мисије ММФ-а похвално су се изразили о свему што је Србија економским програмом (под његовим патронатом) постигла, а његова критика неуспеха није довољно наглашена, па се изгледа не може добити потпуна слика економског стања.

Према оцени шефа мисије ММФ-а, могуће је повећање плата у јавном сектору и пензија у 2019, ако се оствари повољан привредни раст. Оцењује се да би тек на крају 2019. та повећања, наводно, могла да износе 5–6 одсто. У 2020. треба очекивати, што предлаже ММФ, поновно увођење аутоматске формуле за индексацију пензија. Најбоље би било да се њихово усклађивање врши према ценама (инфлацији) и расту зарада. За пензије се годишње исплаћује више од четири милијарде евра, око 10 одсто БДП-а, па су оне једна од најважнијих тема економске политике.

Навео је чињеницу да оно што је започето, а није завршено, јесу управо структурне реформе, како би пословно окружење за инвестирање у Србији било боље. У случају потенцијалне економске кризе, о којој се све више говори, шеф мисије ММФ-а рекао је да је Србија сада у бољој ситуацији и да је спремна за такав сценарио, али сматра да се она у свету неће догодити. Међутим, ова његова изјава врло је дискутабилна. Глобална економска криза слична оној из 2008. је могућа, а велико је питање да ли би је Србија спремно дочекала и поред неких добрих економских трендова.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа